Категорија: Uncategorized

Koliko si samo poželela puta
da gitaru čuješ u noćima dugim,
koliko si puta prozor otvorila
poželela da te kao nekad ljubim.

Koliko si puta noću me sanjala
da pod prozor tvoj sam ponovo došao
sa gitarom svojom, kao nekad davno
i ponovo našu pesmu zasvirao.

Koliko te puta u snu milovala
ta muzika nežna sa moje gitare,
koliko si puta proklinjala zore
i mrzela njene, prebogate dare.

Koliko si puta poželela samo,
da gitara moja nikad ne prestane,
da te usne moje kao nekad ljube
i da zora bela nikada ne svane.

Koliko si puta poželela samo…
gitara je davno o klin okačena.
Pod prozorom tvojim ruže procvetale
samo mene, pesme i gitare nema.

Koliko si puta poželela samo
al godine mnoge učiniše svoje,
ostadoše snovi u noćima dugim,
pa te tako i sad, uz gitaru ljubim.

Milovan Petrović

–

Od rođenja do upokoja bez spokoja
Od Kosova do dana današnjeg
Raskaljanim drumovima
Opankom
Pod šajkačom
Koračam kroz pamćenje
I probijam se kroz (ne)zaborav
Porukom:

Još me je
Na dnu sam zelenog vojničkog sanduka
Pod ikonom umotanom u vezen peškir u torbi tkanici na leđima
Komad kamenog somuna mi je u njoj i šaka soli
I tri koske moje kosovske izbeljene
Čeona
Bedrena
I kičme neslomljene pršljen
Klepeću
Ko klepala crkvena kroz vekove kosti romorom
Ko glasom mojim govore :

Mati
Pamti me starice moja
Ko njive moje što me pamte poginulog
Uveži me iza čela u čvor marame povezače i u čvor materice pod pregačom
U šaku pšeničnog semena me umešaj i razbaci s jeseni po ugaru
Isklijaću s proleća i nicati sa žitima
Sa brašnom
Prosej me kroz sito sećanja i razmesi sa pogačama i pripovedanjima
Hleb dokle sam nasušni dušama
Ima me!

Sestro
Okaj me pokajnice moja
Greh mi je ubijanja na duši
(i mene su ubili grešniji od mene – ja sam bar branio svoje )
Operi me pred Bogom suzama milosrdnim
Izvidaj mi rane po telu i duši bosiljkom i ruzmarinom
U srcu oprostivom
Sej ih i gaji rođena i vodom iz oka zalivaj
Dok ti je suze i dobrote srpske sestrinske
Postojim

Ženo
Kosovko moja ponosna
Rađaj me lepoto
Oživi me začećima i čuvaj porođajima
Doji me i hrani ljubavlju rodna moja
Ne daj da po drugi put umrem od nerodice
I izumrem

Troprste moje
Mojom pesmom Vidovdanskom me pevajte
Videću se i čuti

Živ među mrtvima!

Još mi jednu noć pokloni,
nek u njoj izgorim
nek nestanem, nek me nema,
u pepeo nek se stvorim.

Nek vetrovi tad me nose,
preko polja i planina,
nek razveju po poljima,
nek me širom sveta ima.

Još mi jednu zoru daruj,
da se s’ tobom, rosom budim,
pa sa prvim zrakom sunca,
nek zarudim.

Nek isparim s’ kapi rose,
nek me magle gore nose.

U oblaku belom gore,
nek me ima malo više,
pa na lice nek ti padnu,
tople kapi letnje kiše.

Da te kišom tako ljubim,
milujem ti lice, telo,
od vreline tvoga tela,
nek postanem opet belo.

Pa nek’ tako u krug ide,
nek’ putuje oblak beli,
nek ‘ iz njega kiša pada,
nek se svaka kap veseli.

Milovan Petrović

–

I bi Dan Prvi između tebe i mene

Veličanstven kao stvaranje sveta

Početak  Nas i mojih pesama

O začetku Harmonije Ljubavi

Između okeana i obale

U lunarnim intervalima  odlazaka i dolazaka talasa tebe

Do obala  mene slepe za istinu

Da erotski haos ne stvara  harmoniju

Jer dizao si se samo  u plimama muškosti u noćima

I povlačio se u osekama dana

Krio si se

Pod lažnim imenom  i krio me

Potopljenu u kapatki tvoje semene  soli

Na tamnom dnu noćnih misli

Danas

Kada je Dan Poslednji iza nas

Strašan kao Armagedon

Ja još uvek hrabro stihujem  o Harmoniji:

Izmišljam te stihovima

Kao nepostojeću planinu Meggido

I ne dam da nastane kraj moje iluzije o ljubavi

I moje poezije

Sada kada sam daleki suvi  sprud

Do kog more više ne dopire

I dalje pevam o plimama

I biseru nastalom iz bola školjke

Od zrna tvoje soli

U moru moje ljubavi

O more moje

Čuje li me bar tvoj talas strasti

Čuješ li me

Uh, dođe praznik,
vrag šalu otera,
za mnom je potera.
Euforije se ježim
po trpezama ležim.
Kažu ZNA SE – PRASE

Pravim dobre supe,
oko mene se svi skupe,
komentar im je kratak:
imam i dobar batak.
Kada me stave
među krompire
samo mi nogice vire.
Predjelo i glavno jelo
o istom trošku,
UZ KOKOŠKU.
(Govor kroz likove životinja)

Za doručak sam prava meta,
tako je, zovem se pašteta.
Smažu me istog trena
bilo da sam riblja ili jetrena.

Slušaj prva i druga smeno:
Ne sme da fali mešano i mleveno.
Čim ogladne videće
šta znače svinjsko i juneće.
Koliko sam rekao puta
ovamo ređajte polutke, a ovde od buta.
Ovo je dobro, čajna pa pršuta.
A za ćevape skidam kape.
(Kadar u mesari)

Vidi, da ti kažem druže,
radio sam popodne, zadržao se malo duže.
Šta ćemo sutra na pasulj, uhvati me trema,
prošlo radno vreme, nisu zaključali,
al rebarca nema.
Pita me ona lepuškasta
šta ja mislim ko sam,
uveče su tu obično do osam.
Smeška se ona, meni to toga nije,
slede kritike, zavrnuće mi kući šije.
(Razgovor prvih kupaca)

Zar se prošli put nije čulo?
Otvaramo čim bude svanulo.
Mogao bi neko da nas tuži ljudi
ustane na levu nogu kad se probudi.
(Obraćanje prodavca prvim kupcima)

(Kadar – doručak, deca za stolom, blaga nervoza
na meniju nema čega nema (šunkice, štruklice, jaja prepelice), osim…)
U prostoriju ulazi…

Što se ne jede, šta se čeka?
Odgovor:
NE MOŽE BEZ MLEKA

Krajnja poruka:
PRUŽA ŠMEK

INFORMATION SHORT
ONLY WITH MILK TO BE WORTH

Moskva je ponovo u teretani,
Berlin tvrdi mišići su joj preterani,
Ukrajina odustaje od Unije ovoga časa
zveckanjem ventila ruskog gasa.
Procenjuje manje je uživanje
sa Briselom izvršiti pridruživanje.

Zadesile su je zle kobi,
po ulicama krvavi sukobi,
demonstracije ne prelaze u ler,
na generalni štrajk poziva bokser.
Da li je mudar izvršeni državni udar?

Kada se Zapad i Istok
dogovore oko svote,
Ukrajina će prestati
da gubi živote.
Medved želi da očisti blato
koje za sobom ostavlja Nato.

Na Krimu su vojskom zauzete busije,
izglasao je, vraća se pod okrilje Rusije.
Amerika i Evropa udaraju ćuške,
uvode sankcije za baćuške.

Dilema Srbiji: Na koju ćeš stranu,
za sedenje možeš dobiti jednu granu.
Svoje mišljenje na vagu stavi
bez obzira na zakletvu
učenjima Svetom Savi.
Izjasni se u propisanom roku
kojem ćeš se privoleti toku.
Istok na Zapadu, Zapad na Istoku,
ideja prometeja.

Bojaznost oko Kosova
nije bila bez osnova.
Da li će se talasi sa Krima
preliti dalje, do Rima?
Hoće li zaustaviti i čime
referendum Serenisime?

Do kog će oblika
stići Korzika?
Idu li ka raspletu
Baskija i Katalonija
u kompletu?

Ako me zaboraviš,
ako iz sećanja tvoga
nestanem kao sena,
postaću niko, postaću ništa,
postaću čovek bez imena.

Ako se nežni dodiri moji
izbrišu sa tvoga tela,
ako ih drugi prekrije svojim
ne reci da nisi htela.

Ako me nekad tužnoga sretneš
ne pitaj za moju tugu
samo mi priđi, ne reci ništa,
priđi mi ko starom drugu.

Ako te proleće jedno seti
na dane naše sreće,
ne tuguj, ne plači, uzalud sve je
suza ti pomoći neće.

Ako me tada ipak poželiš
ne čekaj, potraži me samo
nisam daleko, senka sam tvoja,
pratim te, volim te samo.

Ako mi kažeš još da me voliš
ako me pogledaš sneno,
sve ti opraštam, sve zaboravljam
jer ime mi je vraćeno.

Milovan Petrović

–