AKO – Milovan Petrović

Ako me zaboraviš,
ako iz sećanja tvoga
nestanem kao sena,
postaću niko, postaću ništa,
postaću čovek bez imena.

Ako se nežni dodiri moji
izbrišu sa tvoga tela,
ako ih drugi prekrije svojim
ne reci da nisi htela.

Ako me nekad tužnoga sretneš
ne pitaj za moju tugu
samo mi priđi, ne reci ništa,
priđi mi ko starom drugu.

Ako te proleće jedno seti
na dane naše sreće,
ne tuguj, ne plači, uzalud sve je
suza ti pomoći neće.

Ako me tada ipak poželiš
ne čekaj, potraži me samo
nisam daleko, senka sam tvoja,
pratim te, volim te samo.

Ako mi kažeš još da me voliš
ako me pogledaš sneno,
sve ti opraštam, sve zaboravljam
jer ime mi je vraćeno.

Milovan Petrović

–