Категорија: Uncategorized

Zvala se Lidija
I imala je kosu dugu
Odjednom je ušla u moj život
I u njemu ostavila pustoš i tugu…

Oboje smo imali po deset godina
Kad smo se upoznali
Da će se medju nama desiti velika ljubav
Mi to onda nismo znali…

Svidela mi sr istog trena
Čim sam je video,od prvog dana
Al ona je sad našla drugog dečka
A u mom srcu stoji velika rana…

Bila mi je prva ljubav
A prva ljubav na zaborava
Ona uvek ostaje u sećanju
Jer je iskrena i prava…

Ono što je bilo medju nama
Više se nikad dogoditi neće
Ona sada voli drugog dečka
I da njim traži svoj kutak sreće…

Srećnem je ponekad u gradu
Kažemo jedno drugom ćao
Onako uzgred i u letu
Ali jedna stvar kod nje
Će mi uvek ostati u sećanju
Imala je najlepši osmeh na svetu…

Zar zbog nje da pijem, da se napijem
Zar zbog nje da plačem,da suze lijem
Zat je ona toliko važna u životu mom
Pa je od njega napravila lom…

Dok je nidam video ni sreo
Alkohol nisam voleo ni hteo
Al otkad sam se u nju zaljubio
Glavu sam skroz naskroz izgubio…

Zar ona može da mi stvori takve probleme
Zar suze da ronim zbog devojke jedne
Čat srm nje ne postoji druga
Zar zbog nje da me mori tuga…

Zar samo ona ima oči plave
Zar njene oči da mi dodju glave
Zar je samo njena kosa crna i duga
Zar je sem nje nema ni jedna druga…

Zar samo ona ima meku ruku
Jel samo je ona zgodma u struku
Zar so ona ume slatko da se smeje
Zar samo njen pogled može tako fa me greje…

Zar samo ona ume nežno da ljubi
Zar se samo u njenom zagrljaju svest gubi
Zar samo ona ima usne kao med
Zar samo ona ume poljupcima da otopi led…

Zar je samo ona lepa kao cvet
Zar samo zbog nje postoji svet…

Ja ne želim da je vidim
Da plače i pati
Al moje srce isto čini
Pa i ona mora da plati…

Koliko sam suza zbog nje lio
Od njih sam napravio reku
Još uvek patim zbog nje
Još uvek me zbog nje suze peku…

Platiće svaku suzu moju
Koju sam prolio ja
Ostaviće i nju neko
Plakaće i njena oka dva…

Sćvatiće i ona jednom
Moraće i ona da shvati
Kako je to kad te neko neće
Kako je kad srce pati…

Ja ne želim da joj se svetim
Al voleo bih samo da zna
Kako je meni bilo
Kad me je ostavila…

Zavodila me jedna Kruševljanka
Zavodila me pa nikako da stane
A i ja sam u nju zaljubljen bio
Najlepše sam joj dane poklonio…

Imala je crnu kosu
Kosu crnu,a oči plave
Najlepša je ona bila
Kao da je,kao da je vila…

Bela koža a prelepo lice
Osmeh kao izašo iz snova
Usne meke kao da su svila
Nisam znao dal je stvarna bila…

Nosila je belu maramu na glavi
Kosa joj je letela na vetru
Imala je nevin pogled blagi
Svaki put kad je meni govorila dragi…

Voleću te, voleti do neba
Daću ti sve, sve što ti treba
Samo budi moja, samo budi moja…

Želim da si u mojoj blizini
Da te dodirujem
Da ti usne ljubim, i da te milujem
Samo budi moja, samo budi moja…

Ne mogu bez tebe ni minuta dva
Samo tebe volim, samo tebe želim ja
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Želim da tvoja ljubav samo mene greje
Želim tvoj osmeh fa se samo meni smeje
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Želim fa se svako jutro pored tebe budim
Bez tebe draga ja ću da poludim
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Godinama, voleo sam te
Jer si meni bila sve
Iako moja nikad nisi bila
Ja uvek voleću te…

Godinama, ti si bila
Jedini centar sveta mog
Godinama, ja sam krio
Da sam lud zbog osmeha tvog…

Godinama, moje oko
Samo tvoje oči gleda
I tvoja mi crna kosa
Godinama mira ne da…

Godinama, moje usne
Žele tvoje poljupce
Dao sam ti svoju ljubav
Dao sam ti svoje srce…

Godinama ja želim
Da ti kažem da te volim
Al ne mogu,snage nemam
A ne mogu da te prebolim…

Ako ikad budeš saznala
Da sam tebe voleo
Nemoj plakati, nisi kriva
Ja da ti kažem nisam smeo…

Budi srećna u životu
A ako te nekad budem sreo
Nasmeši se makar malo
Dečku koji te voleo…

daleke
čuju se odlazeće čaplje
ili to noć uzalud ozvezdana
sva plava od tuge
čas po čas prigušeno krikne
mojim slabašnim glasom
za još kojim danom rumenim od nade
kroz tišine misli o odlasku…

Na umoru mojih sanja doletela je pesma,
nežna poput devojačkih usana i bela.
Zalutala? 
Ne.
Dozvana mojom tugom.
Svojoj sam zvezdi htela.
Al' kako?
Nisam znala.
Patih.
I molih.
Bilo mi je stalo.
čekaj, čekaj, ništa.
Izgubiše se nade.

Nađe mi ih pesma.
Ulete sred umirućih sanja
i ne dade dvema suzama da budu kraj.
Vrati mi nade,
a zatim skoči,
uskoči u moje srce,
ukrade srcu tajnu
i prepuna vere u život
posta naivno obećanje:
"Naći ću tvoju zvezdu."

Mislih moćna je i ispratih je.
Čekah.
Al' blesnu put smrtonosno,
a onda ga obavi tama.
Kriknuh, jer sanje moje
postaše večno vlažna zemlja,
a u utrobu njihovu
položih mrtvu pesmu.

Ispraćajući iluzije prekomodne mašte, 
vrtim se u krugu,
a koraci ma kakvi god da su,
nesporazumi su sa sobom i drugima.
Glođe praznina,
rime zgušnjavaju žalopojke,
boli protkivaju retke...
Ipak prkosim...
Prati me moja senka...

Jednom si čoveče verovao

i ukrali su ti sve nade.

Jednom si pokušao nešto veliko,

ali zlo ti stade na put.

Jednom, kad si pokopao ideale

možeš ih samo posećivati na groblju

sa bljeskom suza u očima.

Ali se čuvaj,

jer ako bljesak suza primete zlikovci,

za kratko će posećivati tebe,

sa kiticom cveća u rukama .

,