Категорија: Sandra Miladinović

Reci tvoje

 

 

Cujem ih i u snu,

jutrom me bude,

koracas mojim stazama,

gledas mojim ocima,

teces  mojim suzama,

plenis mojim osmesima….

 

Ako hoces,

usetaj slobodno bez straha,

prolecna otvori vrata moje duse!

Prve vesnike omirisi,

najlepse stihove cuj!

Povetarac sto virtouzno plese,

je batler,

ne tuguj, primicete,

moj andjele  s’ neba!

Ako hoces,

jer tako treba…..

 

 

Daj mi da snena dokucim tajne daleke,

ako te nema!

Nek prodje ladja preko hridi,

i ti slobodno idi!

Neka te talasi ne muce,

ja znam i struje  mora,

nisam od juce…..

Nasla bih ti se i na mesecu,

i tamo meseceve ogrlice nizem….

 

Ako hoces ,

jednu cu ti  pokloniti,

kao amajliju, da spoznas zvezdu

i da je sledis,

ja svoju imam i znam da vredis!

 

Ako hoces…….

 

 

© Miladinovic Sandra

 

 ZLATOKOSA

 Ova vremena, prohujala su, iako sada trenutno teku,

Ova vremena nemaju sansu da daju miran san coveku!

 

Pogled nekuda lagano klizi, niz reku ka moru, sa tla ka nebu,

IlI ido vrha Himalaja, gde zlatnu mrezu spretno pletu!

I Zlatokosa u njoj je sada, sama sred Raja na ovoj zemlji,

uplela se u zlatnu zamku,

a zemlja ljubavi i prijatelji ?!

Njih davno, davno vise nema,

ili ih davno nije srela?!

Nadala se ali uzalud, na vrhu postade kosa joj bela!

(c)  Miladinovic Sandra

 

 

 

 

NEBESKE OGRLICE

 

 

Vaskrsnuce sve sto ima dusu proleca,

sve sto mirise na ljubav i prastanje!

Zagrljaj s nebom je vecan, kao andjeoski mir!

Lepota tog osecaja je privilegija,

koja se ne osvaja silom!

Ogrlice od cistog bisera oko vrata vila koje igraju kolo,

nisu iz mora, vec sa nebeskih svodova,

padaju tiho svake godine jedne veceri i nevidi ih niko,

uoci dana kad Bozijeg sina razapese ne krst,

a na dan vaskrsnuca se ponovo vracaju na nebo,

u skrinju sazdanu od zvezda!

Isuse Hriste vecnosti mio,

tvoje blazene oci,

tvoj  osmeh pun nade,

pun mira i zivota,

koliko je veliko tvoje prastanje,

beskonacna tvoja dusa, tople tvoje ruke!?

 To je nepresusno bogatstvo!

Uz tebe nema muke,

proplanci Raja su pod nogama,

i miris bilja, ko miris Bozjih odaja,

i nije vazno gde si u dusi to ponesi

do kraja zivi i prosi za ovaj osecaj sto nosis!

Bol sto nanose uvek zaboravi,

uvek oprosti!

Mnogi nece razumeti ni sta si, ni ko si!

 

Tako je od pamtiveka,

ne zaboravi,

ali ako dovde stignes,

srecan si!!!!!

STANI I ODMORI!!!!!!

 

© Sandra Miladinovic

BAJKA

 

A sta, a ko, a gde, a kada?

To nije balada!

To je bat koraka,

ili  zvuk kapi kise koja dobuje po prozorima!

To je galeb nad plavim morem!

Ma tajna galaksije u mislima srecnika!

Cujem da ne veruju, i  to me boli!

E kada bi znali sta sve postoji!

Bajka je zivot, a ne vidimo,

misterija koja nas vise razdvaja,

zbog neznanja i nestrpljenja,

i beskonacno nezgrapnih zelja!

 

I tako vise tugujemo – od pokolenja do pokolenja!

 

 

© Miladinovic Sandra

SRECAN JE ONAJ KO VOLETI UME

 

Ustreptala sam i uvek cu kada te vidim,

samo,

sacuvaj molim te ovaj dodir ociju i pre nego sto se dodirnu ruke,

ovaj osmeh koji dolazi iz najskrovitijeg kutka moje duse,

ovaj poljubac koji lebdi u vazduhu i pre nego se usne spoje!

Sacuvaj ovo sto se ljubav zove!

 

 

Sanjarim o tebi i kada si daleko!

Samo,

nedaj da ceznja dozovoli sumnji da se javi,

nek ovo sto nas spaja ko plima raste,

nek nas svako prolece podsecaju laste,

na prve dane i susret  sudbine,  korake koji nas spojise

u jedno ime!

Pise se kratko i jednostavno, zagonetno i lako prepoznatljivo.

Pise se tako da se lako moze shvatiti,

Ali samo ako se ume uz Bozji dar!

 

To se razume!

 

Srecan je onaj ko voleti ume!

 

© Miladinovic Sandra

ZVEZDA STO SIJA

 

 

 

Nisam iz ove price lagano,

ali poodavno!

Nisam iz ove ulice,

I svaki korak me muci.

Dunja pod kojom sam porasla,

mirise, a vise je nema,

klupa na kojoj smo sedeli,

secam se, zaraznog smeha,

i pesme koja ne bledi na mojim usnama.

Nicega nema…

Ko da se budim iz prelepog sna…

Gde je ona zemlja cudesa…?

Ja nisam bila Alisa,

ja imam ime od rodjenja!

Nemogu da zaboravim i nevolim,

to je kao da me  nema….

A ja sam tu i nova jutra,

i noci sto bole!

Neznam gde sam i kako se ova

stvarnost zove?!!!!

 

Da sam bar na onom crnom vrancu,

sto galopira po dolu uz reku i nije

na lancu….vec sloboda krasi njegov

ponosni vrat i grivu….

Da sam bar sivi soko,

sto nadlece ova polja,

mirisna i zlatna!

 

Ja nisam iz ove price i uluce…

Ja volim svilu daleke Kine,

oci mudraca, i reci biserne…..

Suze Bogorodice na dlanove mi padaju,

ljubavi u meni ima i nade,

razumem prazninu i prazne poglede,

ali  boli svaki pokusaj ,

i neznam ime ovog lanca, kojim sam okovana?

Bojim se jednog dana posrnucu i pascu,

od mene ce ostati samo  prah i prasina.

Mozda ce me neko prepoznati

u jednoj zvezdi sto sija sa visina!

 

© Miladinovic Sandra

NESANICA

 

 

NESANICA MENI TREBA,

DA LI SE PRODAJE?

RADO BIH JE KUPILA,

JER MI FALI VREMENA,

NOCI SU MI POTREBNE,

DA BIH DALJE KRENULA!

 

DA MI SVETLE NOCI,

DA GLEDAM DOK SPI,

ON JE MOJA TAJNA,

PA MORAM DA BDIM,

POSLE MILOVANJA,

DA GA NE BUDIM!

 

 

DAN MI GA ODNESE,

KAO VETAR POLEN,

DANJU SNENA HODAM,

DANJU BUDNA SNIM,

HAJDE NOCI DODJI 

I NE ODLAZI! SESTRO, RAZUMI ME,

ZELIM DA SAM S NJIM!!!!

 

DA MI SVETLE NOCI,

DA GLEDAM DOK SPI,

ON JE MOJA TAJNA

PA MORAM DA BDIM,

POSLE MILOVANJA,

DA GA NE BUDIM!!!!

 

NESANICE GDE SI, GDE SI …OSTANI

ON JE MOJA TAJNA, TAJNA….DA GA NE BUDIM!!!!!

ZELIM DA SAM SAMO S NJIM!!!!

 

 

 

©MILADINOVIC SANDRA

                                        LJUBAVNICI 

Kišne kapi padaju,
ali mene raduju,
ponesene vetrom same,
sred večernje ove tame,
slivaju  se, okna maze,
bujaju i nadolaze,
stapaju se s’ rekom našom,
potocima što je ljube,
i oblaci sad tuguju, za kapima koje gube!

Zemlja s’ nebom sad se grli,
dok se meni baš ne sniva!
Čini mi se da se ljube,
ko andjeli belih krila!
Da li takvih ljubavnika,
igde, ikad više bilo?!
Čisto sumnjam i divim se
o nebeska tebi silo!
I dodje mi da izadjem, ispred našeg divnog doma,
da sačekam licem gore, k’ nebu što lepotom pleni,
konjanike te nebeske , što ih ovo veče ženi!

Настави са читањем “Ljubavnici – Miladinovic Sandra”

 SENI  PROSLOSTI 

 

Zar ne osecate da nas grad dise,

tu gde se seni proslosti micu,

gde Lazarica uspravno stoji,

i nemo prica svoju pricu!?

 

Sada je neko olujno vreme,

sto rusi stabla iz korena,

sve polagano umire, vene,

a Lazarica za navek stvorena!

 

Opominje ona sve svoje duse,

hrabri ih nekad, kat-kad utesi,

ona je majka svih pokolenja,

da zlo ce proci ona ne gresi!

 

Ja cujem njene uzdisaje,

i srce sto i sad bije ko mlado,

i cini mi se da nekad seni,

nasim ocima gledaju gradom!

 

Zrno sam peska ovoga sveta,

ali znam njene nebeske ruke,

staze do nje su staze coveka,

ko do njih dodje- eto mu luke!

 

I cujem cesto topot kopita,

odzvanja ko nekada uz nasu reku,

zagor, stit i tup zvuk maca,

cuje se kada vetar piri!

O Lazare cedo naroda,

u nama si i vecno  zivi!

Maj’ devo, smelo podigni  te divne oci,

ko nekada  zamahni rukom devojackom,

raspleti kose i iz njih bozure

poleti u zagrljaj ratniku mladom!

 

Znam bice bolje s’ verom i nadom!

 

O  seni proslosti ………!!!!!!

 

 

 

 

© Miladinovic Sandra