Категорија: Kristina Radisavljević

Čekaću te, dragi, kad senka preplavi grad

Na uglu ulice u jesenjoj noći strepeću od tvog koraka.

Čekaću te, dragi, dok nebo suze lije

Iza leđa ti meni, tada, nečujno priđi.

 

Evo, već treća jesen kako stojim,

Oblačno nebo puteve mi skriva

Ne da mesecu da prozbori,

Da te dovede da ti kažem da te volim.

 

Čekaću te, dragi, još noći ove,

Da dođeš i šakama prekriješ mi obraze mokre,

Očima tamnim poput senke što prati,

Pogledaj me i sve nevolje u meni skrati  .

 

Čekaću te, dragi, da mi ruke zgreješ,

Usne tople prisloniš na moje,

Da me rukama snažnim odbraniš od svega,

Onog zlog, što oko nas vreba.

 

Čekaću te i kada kiša stane,

Kada sunce izviri sa istoka,

I kada rosa preplavi jesenje grane,

Čekaću ted dok jutro u potpunosti ne svane.

 

U dugom kaputu pokislom od sinoćne kiše,

S licem pognutim i korakom teškim

Ja ću, dragi, otići. Otići iz ovog tmurnog grada,

Kraj tebe moje mesto vise nije.

 

Udahni duboko i sklopi oči,

Pusti nek’ Dunav te vodi,

Talasaj mirno opušten na vodi,

Ukrštenih prstiju oseti moj dodir.

 

Proviri sada i videćeš svet

Onakav kakav treba biti.

Tu, skriven od ljudi, otvorenog neba,

Čuj šapat šume, šta ti to govori?

 

Baci pogled u desno, nek se pogledi sretnu,

Srca zatrepere, pustimo im gram – dva

Sreće što misliš da ne postoji. Tu je.

Nije vir sve što primetiš u vodi.

 

Osluškujem svaku notu koju puštaš

Dok posmatraš brod što daljinom plovi,

Ispred nogu talas žubori, pod limom

Čamca čiji vlasnik ne postoji.

 

Željna sam tebe, priznajem tiho.

Želim te kraj sebe, koliko i ovaj trenutak,

I vodu i vetar što igra se tvojim mirisom,

Da si mi tu, sa tobom ne postojim.

Tamo negde na minus dvadeset i šest
Uz gitaru, harmoniku i svirače
Ugledah oči tamne poput vina
Dok je sat otkucavao dvanaest

U pogledu tihom
Poput noći koja tišti
Ugledah svoje oči
U Božićnoj idili

Čuješ li srce moje
Lupa u ritmu tamburice?
Stegni me najjače što možeš
Zagrljajem oteraj jutro što sviće

Iz usta tvojih naviru reči slatke
Ne prestaj da pričaš
Pritisak mi nagruvaj još jače
Dodaj  bokalče belog vina

Naša srca dva zrače
Poput badnjaka što gori
Ko bi rekao da ću sa neznancem
Poželeti tako jako da volim

Da li je slučajnost ili znak 
Da te sretnem na ovaj sveti dan
Da u tvom zagrljaju se topim
Da želiš da te volim, da me voliš
Настави са читањем “Uoči Božića neznanog li momčića – Kristina Radisavljević”