Категорија: Jovica Đorđević

Aman ljudi, pustite me više,
svojski se trudim da sve razumem,
možda mi duša pogrešno diše,
al’ ja drugačije i ne umem.
 
Plaši me samo da sve će stati,
ironija zla uzima meru,
evoluciju hoće da vrati,
točak ide u pogrešnom smeru.
 
Kome da pisci ostave dela,
u strahu bolna duša se pita,
kako bi reč moju razumela,
kad više niko neće da čita.
 
Proklinjem tiho sad sudbu svoju,
hteo bih život svoj da zamenim
hoću da nađem pećinu koju,
da se zauvek ja okamenim.
 
Настави са читањем “Točak”

Oči moje bolje da vas nije,
ne bih rukom prekrivao lice,
tužno gnezdo u trenu se svije,
dok ja gledam lice besramnice.
 
Oči moje Bogom ste mi dane,
kao deo moje jadne duše,
da svarate mome srcu rane,
da se snovi k’o kegle poruše.
 
Oči moje bile ste u pravu,
davno spoznah ja njenu grehotu,
što u trenu ne okrenuh glavu,
 
da ne vidim svu njenu sramotu.
Oči moje, moje slatke drolje,
sad duhovno pogledajte bolje.

 

Настави са читањем “oči moje”

Sad odlazim, mada nisam hteo,
teraju me sa svetog ognjišta,
otimaju deo mi po deo,
da od mene ne ostane ništa.
 
Teraju me protiv moje volje,
podlo laju iza mojih leđa,
pa me lažu da će biti bolje,
Ne mareći koliko me vređa.
 
Tužna zoro još tužnija budi,
gde ognjište da ja svijem novo,
Bože sveti ti sad njima sudi,
 
uništi im seme đavolovo.
Da u vreme Vaskšnjega posta,
čuvam ono što od mene osta.
 
Настави са читањем “Vaskrs”

Tajno moja bolom zakopana,
ove noći ti kraj mene budi,
u postelji grehom okupana,
zoru molim da te ne probudi.
 
Bože sveti grehe joj oprosti,
sva lepota u trenutku stade,
u men’ nema ni malo radosti,
što ukaljah godine joj mlade.
 
Buknu želja tad od svega veća,
Ne odoleh ja mladoj čistoti,
nek te starost nekad na men’ seća,
 
u tugu se ljubav ovaploti.
Bože sveti grehe joj oprosti,
u men’ nema ni malo radosti.
 
Настави са читањем “GREH – Jovica N. Đorđević”

Digni glavu prema horizontu,
gde nam sunce u sutonu drema,
čudna sila sad otvara portu,
veliko se zlo narodu sprema.
Digni glavu prema horizontu.
 
Crna guja belog konja jaše,
neđ’ ljudima ispaljuje strelu,
iz duše nam Boga oteraše,
zavadiše bratiju nam celu.
Crna guja belog konja jaše.
 
Za njim ide zlo na riđem konju,
mačem maše kao simbol rata,
pa se smeje ljudskom bezakonju,
dok ubija brat rođenog brata.
Za njim ide zlo na riđem konju.
 
Sa vranca nam crno seme preti,
kantar nosi u desnicu ruku,
hoćemo li od gladi umreti,
to ne haje za svu našu muku.
Sa vranca nam crno seme preti.
 
Zlo zeleno jaše konja mlada,
divlje zveri razjapile usta,
da po zemlji sve živo nastrada,
da planeta postane nam pusta.
Zlo zeleno jaše konja mlada.
 
Настави са читањем “APOKALIPSA – Jovica N. Đorđević”

Sablasno tiho, samo vetar cvili,
ni pesme, ni glasa, zvuka flaute,
u počinu tela ljudi su svili,
čuvaju tajne dok grobovi ćute.
 
Umorna ptica dok ka jugu leti,
u begu od ledene duge zime,
na grob k’o na rame junaku sleti,
Na ploči bledi uklesano ime.
 
Junačke grudi sad prožima trava,
bačene daleko od rodne grude,
još poj ptica čuva od zaborava,
 
sećanje na hrabre velike ljude.
Ni pesme, ni glasa, zvuka flaute,
u beskraju svome grobovi ćute.

Настави са читањем “GROBOVI ĆUTE”

Daj mi Bože Atlasovu snagu,
da ja zemlju na Olimp odnesem,
pred bogove, da joj skinem ljagu,
svojom rukom zlo sa nje d’otresem.
Daj mi Bože Atlasovu snagu.

Sa zlom krvlju neću da se mirim,
nit’ da ljubim đavolje im skute,
hoću svetom ljubav da proširim,
da zlotvori u nemoći ćute.
Sa zlom krvlju neću da se mirim.

Bože dragi Erosa probudi,
tvoja milost nek s’ nebesa lije,
iz pehara što nam svima nudi,
kap ljubavi da svako popije.
Bože dragi Erosa probudi.
Настави са читањем “Olimp”

Poslušaj Bože anđeoske trube,
i tihi vapaj umirućeg stada,
lažni podanici skute ti ljube,
dok nama krotkima nestaje nada.

Pogledaj Bože na krvave suze,
tela ispijena, prozračno bela,
čeličnog orla što nadu nam uze,
na igle što nam ubadaju tela.

Pa podigni glas moj presvetli Bože,
spasi ljude, pogledaj na mene,
pošalji nam svoje dobre velmože,

nek ljubav ljud”ma protiče kroz vene.
Sakrij horde što laćaju se mača,
ne daj da bude dečijega plača.

autor
Jovica N. Đorđević