Категорија: A – POEZIJA ZA DECU

Када си сама

 

Када си сама…

прозор отвори

гледај у Месец из твога стана.

Звездана прашина

донеће теби

друштво дечака Петра Пана.

 

Када си сама…

заклопи очи

у том се трену не плаши мрака.

Можда у твоје

крило скочи

зечић из земље пуне чудака.

 

Ти му дозволи

да те поведе…

у Земљу чуда још невиђену.

Много је деце

која га следе

придружи им се у истом трену.

 

Када самоћа…

вреба из мрака

у друштву сенки са свих страна.

Пронађи себи

седам патуљака

и буди њихова вољена Снежана.

 

Сати самоће…

брже ће проћи

јутро донети пољубац мајке.

Само пожели…

теби ће доћи

ликови твоје најдраже бајке.

 

Када си сама…

прозор отвори

погледај верног друга са неба.

На жутој лопти

осмех што гори

каже да друштво и њему треба.

 

Десило се кобајаги

 

У машти се жеље друже

тамо расту шире, дуже.

У машти је све могуће

замерити нико неће.

Маштање ћу једно рећи

причаћу вам о тој срећи

радости ми много пружи

јер маштање томе служи.

У тој причи, ја сам вила

и наравно, имам крила

помоћи ћу нежном створу

немоћном у плавом мору.

Прича има свој почетак

десила се баш у петак,

срећа права у тој вести

није био тринаести.

Уз дигнутог сидра хук

испловио Морски вук,

с мало људи од посаде

што ленчаре од досаде.

Кренули су у походе

својој ћуди да угоде,

са богатством да се врате

и зараде своје плате.

На палуби чу се узвик,

примећен је слепи путник.

Кувар гори, ал од беса

нестаде му парче меса.

То је нека гладна зверка

када одмах храну мерка,

сласти њеној доће крај

кад угледа сабље сјај.

И под вођством капетана

потрчали са свих страна

спремни да се храбро боре

баце путника у море.

Несрећник у страху јурца,

преплашена једна куца

беше слепи путник тај

што му прети тужан крај.

Бежи лево, бежи десно

ал на броду свуд  је тесно,

скупи снагу, стисне очи

и право у море скочи.

Разјарена маса кличе

и с посадом брод одмиче,

а кученце нежно, мило

на пучини само било.

Избегао сабље сјај

но ипак му прети крај

допливала кад је чула

ову буку баш ајкула.

Тад у прави стижем час

да понудим куци спас,

чудесна сам ипак вила

спасиће га моја крила.

полетесмо у белину

под небо нас крила вину

огреја нас сунца сјај

а маштању дође крај.

 

 

Свако има своју звезду

 

Зведицу ћу позвати са неба,

тако сјајна ноћас мени треба.

Без ње сан ми немиран и лак

јер га плаши много страшан мрак.

 

Радо ће ми звездица помоћи

да усамљен нисам сваке ноћи.

Лепо ћу јој име даривати

да је могу лакше дозивати.

 

И сијаће над креветом мојим

поред ње се више сна не бојим,

најлепши ми снови с њом долазе

својим светлом покаже им стазе.

 

Вратићу је небескоме двору

кад очврсне санак ми пред зору,

кад небески цветак замирише

жутим сјајем мрака нема више.

 

Месец другар открио ми тајну

свако дете има звезду сјајну,

нек пожури што пре да је нађе

и сањаће тада снове слађе.

Najveca sam maza
na ovome svetu,
iako ja brojim
vec godinu petu.

*

Najvise ja volim
kod mame u krilu,
da joj mazim kosu,
neznu kao svilu.

*
Primetili svi su,
pa me zovu:- Maza.
Postavljaju meni
i pitanja razna.

*
Odgovara mama,
kako sam ja mali
i neka sam Maza,
nista mi ne fali.

*
Ni kafu na miru,
ne moze da pije,
u maminom krilu,
najlepse mi je.

*

Ponekad se ljuti
da je malo gusim,
alii znam ja dobro,
sta joj je u dusi.

*

Je l brzo ce proci
godine i leta,
kada ja odrastem,
ostace joj seta.

*
Kad sam bio mali,
da sam bio Maza
i da mi njen zagrljaj
bio ko oaza..

U prozorče neko kucka,
pa to jedan vrabac kljucka…
Glad ga gnjavi, traži mrve,
hleb kukuruz ili crve!
*
Sneg je skrio svo dvorište.
Zašto vrapci danas pište?
Tvrdi hlebić,mama truni,
šta to radi baš me buni?
*
Na verandi mama baca,
ali tu je moja maca.
Nekog vrapca da uhvati,
ali pazi moja mati!
*
Da vrapčiće sve nahrani,
a ti maco,vrapce mani!
I oni su živa bića,
tako meni mati priča.
*
No, maca se silno ljuti
sad će ona mene čuti
brzo njoj ću mleka dati,
tako učila me mati!
*
Baš je ona puna besa,
neće mleka hoće mesa.
Iz friza ja viršlu vadim
hoću macu da zasladim…
*
To baš cicu malo smiri
al’ na jedno oko viri
pa na na jednog vrapca skoči!
-Danas maco nećeš moći!
*
Vrabac se u nebo vine,
ništa draga, od lovine!
Zato hajde,snage skupi,
okreni se mišijoj rupi!

MESEČEVA ARIJA

Pevaj Meseče ariju noći

sa njom će najlepši snovi doći

usniće okice ko šljive rane

pevaj i sijaj dok zora svane,

Nežni tonovi arije tvoje

minute, sate sve brže broje

sa pesmom tvojom ko dlan o dlan

začas osvanuće beli dan.

Pevaj Meseče svakom dečaku

nežnu pesmicu svakoj devojčici

kao kad majka čita uspavanku

i tiho svira na tankoj žici.

Ne misli Meseče o prolaznosti

jednim osmehom noćas časti

sve verne sestre, zvezde će znati

za ljubav tvoju celu noć sjati.

Pevaj Meseče žuto dugmence

uspavaj pesmom slatko detence

pospi po nebu najlepše note

nek sve zablista od lepote.

BAKA

Kada se kišnih kapi slap

pusti s visine na sokak,

a sokak prazan, bez decje graje

usamljen čeka dok kiša traje.

Za to će vreme deci kraj peći

poneku lepu priču reći

uz medne zalogaje pite od maka

njihova dobra, draga baka.

Bake na ovom svetu postoje

da zabavljaju unuke svoje,

danima kada sunce se krije

danima kada kiša lije.

Sati druženja brzo prohuje

poput kratke, letnje oluje

unuci rastu kao iz vode

svaki na kraju od bake ode.

Čuvaće sećanje zlatna vremena

živeće baka od uspomena,

sa nadom da ce vodilja zvezda

vratiti decu do starog gnezda.

Čekaće baka do sitnih sati

unuče njeno da navrati,

borbu sa snom do rana jutra

voditi danas, kao i sutra.