Категорија: A – POEZIJA ZA DECU

Belina prekrila nasip kraj reke

krošnjama drveća krune darivala,

od nežnih pahulja, loptice meke

u zimskim noćima deca snivala.

Uz tiho svitanje belina bljesnu

škripe koraci po prvom snegu,

decja rukica od sreće pljesnu

sankama jureći ka prvom bregu.

Sve je čarobno, potpuno belo

drugim bojama nestao trag.

Bele se njive, belo je selo

severni vetar, beo i blag.

Snežna Kraljica zasuta injem

iz srca sipa pahulja splet,

zimska čarolija sa novim svitanjem

najviše raduje dečiji svet.

Mesec na nebu ljupko se smeška

dok tiho veče donosi san.

Na bezbroj mesta po jednog Sneška

deca napraviše za jedan dan.

OLIMPIJADA SMEHA

Olimpijada smeha,

da li ste čuli,

šta čekate

mora da se žuri.

Ma može u njoj

učestvovati svako,

može bez pripreme

to je bar lako.

Propozicije su svima

valjda jasne,

osmehe na lice

dosta glasne.

Žiri će birati,

nije da neće,

kad se svi smeju

kud veće sreće.

Pesma iz knjige ‚‚ Najlepši osmeh‚‚

HOĆU SNEŠKO BITI

 

Kažem deci,

– Hoću Sneško i ja biti,

a oni mi kažu

– Neće ti se želja ostvariti.

 

Jer Sneško je od snega,

zima ga ne brine

ako šal nema

i rukavice skine,

kapa nije njemu

obaveza važna,

a dugmeta na kaputu

sva su samo lažna.

Sa severa hladna

potiče to čudo

i sa njim se deca

zabavljaju ludo.

A ti bi u toplom

i kraj neke peći

ali od toplote

Snečko će pobeći.

 

Pesma je iz knjige za decu ” Zeleni oblak”

VEŠTICA

 

U jednoj trošnoj kući,

malo dalje od moje,

veštica strašna živi

sve to stravično je.

 

Ima čaroban štapić

i smeje se strava,

ali što njena metla vozi

od toga boli glava.

 

I čuva crnu mačku,

baš ko što ima Đura,

a samo da vidite

kakva  je mačkina frizura.

 

Stalno se dimnjak puši

od te trošne kuće,

mislim da čarolije sprema

u kotlove vruće.

 

Ma video sam po noći,

kako joj gosti stižu,

i dugo prave gozbu

i galamu dižu.

 

Tata mi ne veruje ništa

da veštica živi tamo

i kaže da mi deca,

najbolje izmišljamo.

 

Mama se samo smeška

i kaže, baš lepa greška,

komšika naša je stara,

a klinac ima dara.

 

E, baš su čudni odrasli,

ne mogu videti sve,

i oni su bili deca

i znaju da veštice postoje.

ODRASLI

 

Gledam odrasle, pa im se čudim,

od njih mogu samo da poludim.

 

Vremena nemaju, brige ih more,

bolesti stežu, sve im je gore.

 

Stalno se žure, svuda u trku,

najlepši trenutak, pretvore u muku.

 

Zimu ne vole a ni leto,

proleće, jesen, smeta im sve to.

 

Svadljivi često, smeju se malo,

do čega li im je samo stalo.

 

To što nas čuvaju, opterećenje,

već godinama traže bolje rešenje.

 

Dijagnoza njihova sasvim je jasna,

oblačna, kišna, ko alarm glasna.

 

Ustajte deco celoga sveta,

pomozimo odraslima još ovog leta.

Bila jednom jedna jela,

vrlo vitka al’ debela.

 

Bio jednom jedan slon,

kao miš je mali on.

 

Bilo jednom jedno prase,

vrlo čisto i kupa se.

 

Bila jednom jedna reka

bela kao čaša mleka.

 

Bio jednom jedan dan,

uvek crn kao gavran.

 

Bila jednom jedna mačka,

nema više tu je tačka.