БАЛЕРИНА
Балет је њен смисао лепота
А њени покрети уметност живота
Лепеза јој равна није
Еланом покреће све ћелије
Раскош за очи,
лепотом зрачи
И душа и моћ ођек најјачи
Наступом својим душом плени
Ах’ кад је угледам милу на сцени
Категорија: A – BALERINA
БАЛЕРИНИЦА – Лепа Симић
БАЛЕРИНИЦА
Кад сам била мала
као лахор,
вртела сам се на прстима
у белој хаљиници
и роза балетанкама за плес
Љубав родитеља
грејала је сав простор
цвркутали око мене
и тепали ми
Наша мала балеринице
Крај огледала
учила сам покрете руку
ногу, тела
као лице са Тв екрана
живела дечји сан
Све до
поласка у први разред
Тако сићушну
жуљала ме пуна торба
и једна велика
празнина
да ја уствари
нисам
балериница са Тв екрана
Још
носим
тај мали трн на срцу
*** – Марина Адамовић
***
у полумраку
пружа руке звездама ~
из облака хор
нико се не помера
само очи играју
© Марина Адамовић
БАЛЕРИНА – Снежана Обрадовић
БАЛЕРИНА
Срце је моје балерина,
носи га музика лагана, фина.
Уздах му сваки пируета
њихана тобом на крај света.
Слути те сваки увежбан покрет
Именом твојим направи окрет.
Па се увија, стеже, на прстима хода,
да те не изда. Да те не ода.
Театар му цело небо, све звезде.
Публика мисли што маштом језде.
Ритам му музика твога гласа,
Предано се увија, плеше, таласа.
Себи те зове, прави ти наклон.
У сваком покрету гради заклон.
Да те угнезди, скрије од света,
док балерини корак процвета.
Рањива стопала, по сцени клизе.
Рана им тајна што безумно гризе.
Крвари, стеже, изазива стрес,
за вечну тајну и створен је плес.
БАЛЕРИНА – Ирена Обрадовић
БАЛЕРИНА
Живиш на безброј плавих звезда
и имаш много разних живота
а све их истом чежњом освајаш
и дајеш им несебично толико лепота.
У свим димензијама
сваким делићем своје снаге
живиш наслућене мисли
пушташ осећаје да преплаве неосетно
твоје високо небо плаветно.
Са Фениксом у роду
плешеш живот свој
тражећи врело себе
и неосвојиву слободу.
Када застор на позорници падне
када заврши се драма
ти и даље играш животну игру
до краја душом предана.
БАЛЕРИНА – Јасмина Димитријевић
БАЛЕРИНА
Може ли патња да буде већа
Пита мајчино срце тужно
И где се скрила њезина срећа
Ко ми то шаље збивање ружно?
Гледа у таму смркнута лица
Од драгог Бога одговор чека
Зашто је болна моја девојчица
И зашто за њу нема лека?
Плакала је мајка над својом судбином
А кћерка је хтела осмех да јој врати
Гледала је мајку са нежном милином
Загрли је нежно, да јој тугу скрати.
На прстиће стала као балерина
Заплесало чедно, то болесно дете
Хладни патос собе, постао је бина
Побећи је хтела од судбине клете.
Ту чаробну игру гледала је мати
Као да је време у тренутку стало
Насмеши се мајка престаде да пати
Гледала је срећна своје чедо мало.
Обе беху свесне овог тешког трена
Који само игра улепшати може
И казаше сложно девојка и жена
За трен ове среће, хвала теби Боже.
© Јасмина Димитријевић
САЊАЛИЦА – Јована Живковић
САЊАЛИЦА
Како тако лаким кораком балерине
На једној се нози врти
Као да јој живот о њој виси
А она сања ли сања
У вртлогу заноса
Кроз облаке се пробија
И тако лако се савија,
Доводи ме у њене маште,
И ко нитима својим рукама
Нову причу плете,
Једним покретом сваку ноту осети,
Блиставости ли виолине која само
по њој свира,
Чаробне прашине коју само она дира,
Чини се живом, недодирљивом,
Приближиш ли се чини се пашће, али
Корацима попут облака можеш је
осетити нежно,
Ал’ она се држи на концу утехе,
Као да јој живот о њему виси,
И рукама плете њену мрежу снова.
©Јована Живковић,
Ученица II-5 средње
економско-трговинске шкoлe,
правни техничар
БАЛЕРИНА – Душан Комазец
БАЛЕРИНА
К’о вапај несташног ветра који буди
утихнути одјек чулних теревенки
разигран к’о лахор плес нестварних сенки
извори се с’ дахом светла које руди.
У одори нежној, гипка попут прућа
покретом изнуди безвремље, јер мами
дремљиве погледе времешних у тами.
Отима им давно пренута сванућа.
Опчињени блудно беличастим велом
што просторе нове пируетом стече,
похотни којима жар се не дорече
уздишу за њеним вретенастим телом.
Девојка ил’ лабуд, питање је јасно,
ал’ сваки одговор недоумље нуди.
Тренутак промисли вео прекри худи
жуборења чежње што заруди страсно.
На престолу сама, попут нежног крина
сазвучјем покрета дочарава дугу,
док под плаштом белим можда скрива тугу,
јер је само једна нема балерина.
© Душан Комазец
БАЛЕРИНА – Латинка Ђорђевић
БАЛЕРИНА
У вртлогу њеном
док плеше
ланци звекећу.
Гледалац спутаних мисли,
осети бол и срећу.
Пожели неки други живот,
неки други свет,
док траје њена игра
нестаје цвет.
САМО ПЛЕШИ МИЛА – Александра Золотић
САМО ПЛЕШИ МИЛА
Усних ноћас да сам ти,
грациозни бејаху моји покрети.
Подијумом клизила сам слободно, бешумно,
у срца многа ушуњала се крадимице, нечујно.
Но очи кад на трен отворих,
усред немира и туге се створих.
Стога натраг хитам у снове,
да будем ТИ бар још ноћи ове.
И ноћи након ове, и сваке ноћи нове…
Ох, желим снити бескрајне снове!
Да плешем спокојно, лагано и чедно,
да са хармонијом, попут тебе, будем једно.