ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ – Драгојло Јовић

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ

Браћо моја Српски витезови
На Косову што сте живот дали
Божур цвеће по Косову равном
Крвљу вашом у црвено цвали.

Од Лазара до данашњег дана
Српска душа о Косову пева
Нисте залуд своје главе дали
Цело српство о Косову снева.

Метохијом здравица се пије
Манастирска звона Косовом се чују
Све док вода низ Ситницу лије
Српском земљом чуће се литије.

Српска деца још имају снаге
Да чувају што им Бог подари
Да Косовско Метохијску земљу
Обрађују и дечицу хране
Дедовину од свих зала бране.

Одавно се белосветске вране
Окомиле на земљу нам милу
А не знају да је Лазар Косово
Волео ко’ најдраже чедо му  на крилу.

Аманет је Лазар српству оставио
Из Крушевца кад Косову крену
Да потомци своју земљу пазе
Да Видовдан славе, празник не погазе.

Ако некад сила буде моћна
У страну се мало Србадијо моја
Ничија до зоре још горела није
Метохијско вино Србин ће да пије.

Само сложно браћо и чувајте веру
Сила се не мери по оружју јачем
Већ по оном шта се бранит мора
А снага је наша крвца витезова.

На Косовском бојишту најбољи су пали
Хришћанство и слободу крвљу заливали
Потомцима оставише аманет
Да Косово пазе ко’ Видовдански завет.

© Драгојло Јовић
09.06.2022.

 

ОД ВИДОВДАНА ДО ВИДОВДАНА – Боривоје Бора Видојковић


ОД ВИДОВДАНА ДО ВИДОВДАНА

На Видовдан затамни се небо
Равно поље натопи се крвљу
Крв потече Лабом и Ситницом
Па се разли васцелом Србијом.

Из те таме једна звезда сину
Са земаљског у небеско царство
Из крви се црвен божур вину
И Србији путоказ означи.

Да не гледа испред себе силу
Већ да брани иза себе њиву
Родну кућу и тарабу криву
Црвене божуре да чува и памти.

И Принцип се на Видовдан дрзну
Да поразе у победе слави
Зар несрећа нама доста није
Срце храбро у небеса оде.

И још један Видовдан освану
На олтару се опет један Србин нађе
Из уста се тежак прекор изви
Срби браћо, знате ли дан који је?

Настави са читањем “ОД ВИДОВДАНА ДО ВИДОВДАНА – Боривоје Бора Видојковић”

Пред спомеником погинулим саборцима 1999. – Градимир Карајовић

Пред спомеником погинулим саборцима 1999.

Пролеће је месец Мај, 

руже процветале,
трава озеленела
као непрегледни тепих.

Стојим испред споменика
погинулим саборцима,
који су за слободу пали
на истом мегдану.

Настави са читањем “Пред спомеником погинулим саборцима 1999. – Градимир Карајовић”

КНЕЗУ ЛАЗАРУ – Слађана Бундало

КНЕЗУ ЛАЗАРУ

Међу нама нека вечита стрепња
неспокој и јад
После тебе све је постало претња
све се претворило у несносан пад

Чувамо од заборава твоје златне речи
уклесане ко икону на зиду
и док лаж непрестано пред нама јечи
твоје име попут истине заблиста на Светом Виду

Много је тешких година за нама
силна одрицања и страх
Постали смо неизбежна мета
безброј сретних птица претворило се у прах

Трагамо за изгубљеном срећом
а срце нам се непрестано кида
Окупљени пред упаљеном свећом
молитвом тражимо спас од Светог Вида

Године пролазе остављајући за собом
беспуће и крвав траг
Недостаје нам твоја чврста рука
твоја сигурност и топао кућни праг

Сећања се непрестано буде
у ове вреле јунске дане
За тобом кнеже још јасике плачу
Сунце никако да нам гране
Настави са читањем “КНЕЗУ ЛАЗАРУ – Слађана Бундало”

MOLITVA MILOŠA OBILIĆA – Dragan Milošević

MOLITVA MILOŠA OBILIĆA

Stvoritelju, Oče, Svevideći,
današnja je moć i volja Tvoja;
molim Ti se ponizno, klečeći,
da me ne izda desnica moja.

Stvoritelju naš daj mi razuma,
viteštvo i čast da ne izgubim;
zanos boja briše sve iz uma,
pa i ono što najviše ljubim.

Oče, snage mi daj za krvav boj,
snage, Sina Tvoga da odbranim;
u njega ne veruje turski soj,
njihovu neveru da sahranim.

Svevidu, Ti srpsko znaš poreklo,
od iskona ga prati žena plač;
al’ Srpstvo nikad’ nije pokleklo,
pomozi da odbranimo nejač.

Oprosti Bože, moram da krenem,
srpski barjak na koplju se vije;
vitezima na čelo da stanem,
nemilosrdno boj se već bije.

Krst sveti stavi na pleća moja,
ne daj u boju da duhom klonem;
neka bude moć i volja Tvoja,
oprosti Bože što u krv tonem.

OGNJIŠTE – Jovica N. Đorđević

OGNJIŠTE

Crne ale razjapile usta,
međ’ vlastelom zlobu posejaše,
da ravnica sad postane pusta,
da poruše svetinje nam naše.

Sad odlazim, mada nisam hteo,
teraju me sa svetog ognjišta,
otimaju deo mi po deo,
da od mene ne ostane ništa.

Teraju me protiv moje volje,
podlo laju iza mojih leđa,
pa me lažu da će biti bolje,
ne mareći koliko me vređa.

Tužna zoro još tužnija budi,
gde ognjište da ja svijem novo,
Bože sveti ti sad njima sudi,
uništi im seme đavolovo.

Pa mač pravde međ’ ruke mi meći,
blagoslovi svoje grešno stado,
nek božuri cvetaju u sreći,
nek iznikne novo seme mlado.
Настави са читањем “OGNJIŠTE – Jovica N. Đorđević”

VIDOVDANSKA ZAKLETVA – Ljiljana Tamburić

VIDOVDANSKA ZAKLETVA

U meni kuca junačko srce, srce predaka davnih,
Biju mi damari kroz telo krhko, damari junaka slavnih…
U rukama mi, pero od orla, njime posvetu pišem,
Odajem poštu, svima onima, čijim plućima dišem…

Njihovu krv je upilo polje, iz njega božuri cvate,
Njihove duše viju se šumom i često se nama vrate.
Podižem čašu crvenog vina, nazdravljam Lazaru, caru,
Što diže Srblje na boj junački, zbog časti izgubi glavu.

Ispijam pehar iz kog je pio, u crkvi pričest primam,
Nosim u oku ponosa trunku, slobodno Kosovo snivam.
Na Vidovdan se vide sve rane, ali se sećanjem leče,
Ništa mi ne može, od zahvalnosti, tada postati preče.

Kruševac kliče sedam vekova, nebo se cepa na pola,
Srbija peva kosovske pesme, satkane od jada i bola.
Oblaci tamo, baš ovih dana, krvave suze liju,
Pravda i krivda, ljubav i mržnja, borbu istine biju!

A ja se danas u carskom gradu, zaklinjem svojom čašću,
Da svoje potomke, zadojiću, istinoljubivom strašću,
Da poje pesme vidovdanske, kite se božur cvetom,
Seme istine, pravde i prkosa da prosipaju svetom!

Ljiljana Tamburić

КОНКУРС “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.”

Поштовани песници, Завршен је конкурс “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.” Резултате конкурса објављујемо данас 20.06.2022. године на овом сајту. До тада све објављене песме за поменути конкурс можете прочитати на једном месту и на адреси: ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.

УЖИВАЈТЕ!

Одлуке жирија на међународном поетском конкурсу под називом “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.”

Гласањем виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 16 до 20. 6.2022. године, жири конкурса “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.” у саставу: Светлана Ђурђевић, песникиња – члан; Латинка Ђорђевић, песникиња -члан; Бранко Мијатовић, песник – члан; Драгојло Јовић, песник – члан и Љубодраг Обрадовић, песник – председник, донео је следеће одлуке:

Одрасли песници:

1. место освојио је Љубиша Војиновић Мајсторовски за песму: ВИДОВДАНСКИ САН;
2. место освојио је Јовица Н. Ћорђевић за песму: ОГЊИШТЕ;
3. место равноправно деле:

Млади песници:

1. место освојиo је Михаило Божовић за песму: ВИДОВДАНСКА ЗВЕЗДА
2. место равноправно деле:

Похвалу ПоезијаСРБ за квалитет поезије добили су:

  • Марина Адамовић;
  • Сандра Миладиновић;
  • Јасмина Димитријевић;
  • Мирослав Смиљковић;
  • Душан Комазец;
  • Драган Милошевић;
  • Милан Тривунчић.
  • Слађана Бундало;
  • Љиљана Тамбурић и
  • Боривоје Видојковић.

Остали учесници првог међународног конкурса “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.” добили су захвалнице за учешће на конкурсу.

Све песме можете прочитати и на линку: “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.”

Наравно, сви награђени ће добити, после Видовдана, до краја јула 2022. године, виртуелним путем (на свој мејл), ДИПЛОМЕ, ПОХВАЛЕ, ЗАХВАЛНИЦЕ и књиге у пдф-у из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Погледајте како изгледа радна верзија диплома, похвала и захвалница које је дизајнирао Зоран Станисављевић, а код којих ће се убудуће мењати само година…

Настави са читањем “КОНКУРС “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.””

САН – Душан Комазец

Слушам како ветар целу ноћ повија
сребрнасте гране мирисавог горја
и тек, пред пуцање мамног праскозорја
усних: Над Србијом облак сур се свија!

Усних царску круну, односи је плима,
безсребрене звезде што по небу језде.
Уснио сам тугу војводе Пријезде,
господство Јелице. „Морава их има!”

Слушам бо’ни јецај метохијских звона,
вапај Голубњаче, свих незнаних рака!
Молитву небеску васкрслих јунака.
„Хук” мироточења с’ пресветих икона.

На Косову божур више не мирише.
Увену, јер све је прекривено тмином!
Истину безгласје обгрли тишином,
треном, којим беле зоре оноћише.

Молим се безгласно за све српске раке
пред иконом нашег спаситеља Христа,
да нам плам у срцу поново заблиста
и да оваплоти све српске јунаке!

Да мача истине достојно се лате,
поред Самодреже причесте се часно.
Јарам да нам скину, умину безгласно.
Опет васкрснути на небо се врате!

Молим се за облак што доноси кише,
за круну двоглаву, срца пуна вере!
Да, кад сребром бледе звезде затрепере,
на Газиместану божур замирише!

(Ц) Душан Комазец

Категорија: Одрасли песници