VIDOVDANSKA ZAKLETVA
U meni kuca junačko srce, srce predaka davnih,
Biju mi damari kroz telo krhko, damari junaka slavnih…
U rukama mi, pero od orla, njime posvetu pišem,
Odajem poštu, svima onima, čijim plućima dišem…
Njihovu krv je upilo polje, iz njega božuri cvate,
Njihove duše viju se šumom i često se nama vrate.
Podižem čašu crvenog vina, nazdravljam Lazaru, caru,
Što diže Srblje na boj junački, zbog časti izgubi glavu.
Ispijam pehar iz kog je pio, u crkvi pričest primam,
Nosim u oku ponosa trunku, slobodno Kosovo snivam.
Na Vidovdan se vide sve rane, ali se sećanjem leče,
Ništa mi ne može, od zahvalnosti, tada postati preče.
Kruševac kliče sedam vekova, nebo se cepa na pola,
Srbija peva kosovske pesme, satkane od jada i bola.
Oblaci tamo, baš ovih dana, krvave suze liju,
Pravda i krivda, ljubav i mržnja, borbu istine biju!
A ja se danas u carskom gradu, zaklinjem svojom čašću,
Da svoje potomke, zadojiću, istinoljubivom strašću,
Da poje pesme vidovdanske, kite se božur cvetom,
Seme istine, pravde i prkosa da prosipaju svetom!
Ljiljana Tamburić
Песма са изузетном причом, још јачом поруком и перфектним током мисли (кичмом песме) у епско – лирском стилу, у првом лицу једнине, што песму сврстава у оду, иако ће већина читалаца, у први мах, помислити на поему.
Смело сте искорачили из епског десетерца, а опет задржали и ритам и мелодику песме иако, углавном, сваки стих почиње у десетерцу.
За ову песму од мене десетка к`о гром!
Posle ovakvog komentara od Vas, imam obavezu da mi svaka sledeća pesma bude još bolja. Hvala Vam puno!
Поштована госпођо Љиљана,
после коментара који је дао господин Бранко, тешко је пронаћи нове итразе којима би се додатно могла похвалити Ваша песма. Стога је читам још једном из чистог задовољства.
Живели!
Hvala Vam, gospodine Željko, drago mi je da pesma ostavlja dobar utisak. Veliki pozdrav!