Аутор: poetessa

Prošao je sveštenik
drugi. ..  treći
nekoliko njih

u grupi
I?
Šta su učinili?
Skrštenih vas suza pitam –
šta? šta?
Prosjaci bez ruku / nogu
kovčezi dvogodišnjaka 
zgažen pas / šapa mačke
krv ruže do korena

Bože, bože,
ti nemaš rodbinu?
Baciću se s neba kroz oblake
i 
pevati bibliju
“Suicid je za mač 
dvosekli”

trećim ću se probodti kroz nadu da spasenja ima
evo tu

a šta ću kad nje nema? šta???

kamin(n)gs

Prelazila sam ulicu

prelazila

prelazila

i kad sam pomislila 

da sam je konačno 

prešla

osetila  sam da ne razumem 

onu 

drugu ja

koja me gleda

s poštovanjem

i

ljubavlju

Pisaću joj liriku –

najvanzemaljskiju!

(da bi me dešifrovala)

kamin(n)gs

Ovaj žar u mom srcu
u oku
u kosi
ova plam koji me
baca na pod
i u dim
znači – preuzimam
ulogu
koju zakonski ne smem
ali ON za nju
nema ni
psihosomatski IQ.
Nema!
Zatvorite prozore
ne izlazite
ja
izig
ra
vam
kuvaricu!
OPS (gde mi je ruka s rin
gle? ) Gle! NEMA JE, OK. ni mene..ne….

Volim da maštam

volim da, ma(ma)….

ma šta m(e)
to
vodi
do
ma-stila

ovog pera
zabodenog u sr(ž)ca
Volim!
Da.
Ja sam ispisana strana sveta 
kojeg
ne(i)ma
Maštam-i-to-ili-nešto-sasvim-jezgrovito?!
A ko je nju i(spisa)o?
Io?m-a?šta?

kamin(n)gs

Sve čega se sećala 
bilo je da se nečega 
mora
setiti.
Prolazili su dani
– to je uobičajeno u svakoj priči –
meseci
godine
vekovi
Vekovi?
Sve čega se sećala
u večnosti je pamćenja
roni
leti
hoda
samo što se ja 
ne mogui setiti
zašto sam napisala roman o 
sećanju
nečijeg zaborava

(potpisuje se – ko?)

kamin(n)gs

Osetila je jezu i napravila čaj.
To je bio tek početak radnje u radnjama. 
Osetila je, 
ne pravu jezu, već 
krivudavo drhtanje. Dalje, 
nije napravila čaj. Čaj je napravljen bio 
u vrećicama. Sipala je vodu u prvu posudu koju je 
videla. Zapravo, i vid joj je bio pogoršan – 
posudu nije videla, napipala je nešto nalik na 
posudu i usudila se da u to sipa vodu. 
Ne onu iz česme! 
Ne
… zamišlhjenu; 
ta voda iz česme nije bila pitka, niti llekovita. 
Ova druga nije potekla. A odakle bi potekla 
kad joj ni misli nisu tekle iz centra razuma. 
Koji zaplet! 
Uključila je šporet… 
Neverovatno! 
Šporet je stalno uključen! 
Samo je palcem i kažiprstom dotakla okruglu oznaku na njemu za … 
valjda, ringlu… setila se- 
rerna joj ne treba, a i pokvarena je odavno.
Groznica je prevršila svaku meru. 
Ruka se tresla i oborila posudu. 
Kada je palo “to” nalik na posudu, 
pala je i ona.
Gotova drama. 
Zašto je pala? 
Zašto je zamišljala , a nije stvarno kuvala, 
čaj? 
Zašto se tresla?
Istražni sud je krenuo obrnutim redom: 
Zašto se tresla ruka na ringli uključenog šporeta?
Zaključak je jasan: ona nije luda, pisac nije blesav, 
dakle, šta je sa čitaocem? 
To niko živ ne zna, osim današnjeg dana – 
živahnog i svojeglavog 
(mada dan nema glavu lično… 
skinuo je piščevu! 
Da! 
Drama je prerasla u komediju! 
I ne recite samo da je kratka priča mnogo jednostavnija od romana! 
Ludaci!)

kamin(n)gs

Pisci (beletrističari) pišu i kada 
ne pišu.
Ima pisaca 
( pesnika  u stihu i prozi) 
koji ne pišu i kada pišu. 
Budući da pišem detaljno o svima njima, 
nemam vremena da se bavim svojim životnim opredeljem – poezijom u prozi i van nje.
Otvorila sam sve prozore da bih udahnula svež vazduh, 
kad- umesto vazduha, u mene je uletela 
kratka proza sa grane lirike.
Pisac * sam koji diše i kada ne diše. 
* koji udiše i kroz zatvorenu 
ključaonicu

kamin(n)gs

“Đukić je dodao da u Srbiji na transplantaciju srca čeka šestoro dece i da ove intervencije trenutno nije moguće raditi u Srbiji, a dok se slika ne promeni rešenje je da o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje idu u inostranstvo na lečenje.”

Nastavljamo s prikupljanjem sredstava za Bojana iz Šapca.

http://www.kurir-info.rs/bojanu-potrebna-pomoc-ne-zelim-da-umrem-mlad-clanak-799617

Iz mirne kuće,
odjednom se razlegao krik.
Ljudi,  koji su to čuli, dvoumili su se
da li neko vrišti ili je otkazao novi uređaj,
poznat po alarmu za uzbunu.
Međutim, krik se ponovio i zaključili su da
treba zvati – Policiju, Hitnu ili Ludaru…
Nastala je panika;
nikako da okrenu određeni broj.
Jedan je uzvikivao:
“Zovi Hitnu, možda se porađa!”
Drugi se suprotstavio :
“Ama, ljudi, ovo je pokolj, daj, policiju!”
Najednom, tišina.
Ali – u kući; ljudi su tada postali još brbljiviji.
Opisivali su stanarku tog doma –
mirna, fina, nežna, naklonjena
pisanju pesama.
Dobro je da su došli do toga.
Najmlađi je uzviknuo:
“Tišina! Ni reči više!
Čuli ste najavu Performansa?”
Da, da… pesnikinja je bila poznata po futurizmu
u svim oblastima življenja.
Umesto naklona pred publikom,
ona je pustila glas, pa su potekli
tamnocrveni stihovi u ritmu sliva krvi
od srca do procepa na venama…
Zaključak je pokopan. Šteta.
Da li treba vrisnuti da bih ga do kraja saslušala?
Bih.. rado…ali… meni se živi…još

kamin(n)gs