Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

ŽIVOT JE (S)LEP – Marina Adamović

    “Život je lep”, pomislio je čovek čekajući početak izložbe čuvenog autora. Autor je voleo izložbe svojih slika; ne zbog slika, već zbog susreta s publikom koja ga je s oduševljenjem pozdravljala. Ni trunke egoizma u tome nije bilo. Pravi umetnici su okrenuti ka inspiraciji i teško ih je od nje odvojiti; i njima … Настави са читањем “ŽIVOT JE (S)LEP – Marina Adamović”

 

 

“Život je lep”, pomislio je čovek čekajući početak izložbe čuvenog autora.
Autor je voleo izložbe svojih slika; ne zbog slika, već zbog susreta s publikom
koja ga je s oduševljenjem pozdravljala.
Ni trunke egoizma u tome nije bilo.
Pravi umetnici su okrenuti ka inspiraciji i teško ih je od nje odvojiti;
i njima je teško da se sami povuku
(i vid, i sluh, čvrsto su spojeni s kosmičkim letom kroz trans). 
Na suvoparnim , prizemnim dešavanjima, oni se na tren okrenu ka očima drugih stvorenja
i shvate da i stvarnost ima izazova. 
Te večeri, svi su bili spremni na nešto izuzetno. 
Da, bilo je. 
Aplauzom je dočekan slikar, voditelj je izgovorio 
“Dame i gospodo…” vrlo srdačno, oh, i inspirativno! 
Marsovac u prvom redu započeo je ovacije – slike su popadale sa zidova, publika iz stava poštovanja,
krov se srušio u milion betonskih oblutaka… zemljotres je trajao par minuta…
kao i život koji je izgledao lepo, lepo, stvarno.
Autor je i to preživeo – u očima jednog posetioca, video je sebe od pre desetak godina i pre opšteg rasula,
iznenada je legao na pod pokušavajući da na njemu iscrta duoportret.
Da, da , da… performns stvorio je legendanu drvenu skulpturu prema dvominutnom nacrtu.
Čuvam je u Luvru sur la planète Mars … 
Tu comprends? 
Oui? O..uuuu…iii

 

II POETSKA KRATKA PRIČA – OH, OH, OH —- Marina Adamović

Žena je bila stara, očigledno vrlo, vrlo, stara. Nije umrla od starosti. Bila je zdrava, pokretna i duhovita. Ne, od starosti nije umrla. S dečjim suncobranom u ruci (uvek je obazrivo čuvala i sebe, i bačene stvari potomaka) išla je po izvorsku vodu par kilometara od kuče (zdravlje na usta ulazi , a štednja  kroz … Настави са читањем “II POETSKA KRATKA PRIČA – OH, OH, OH —- Marina Adamović”

Žena je bila stara, očigledno vrlo, vrlo, stara.
Nije umrla od starosti.
Bila je zdrava, pokretna i duhovita.
Ne, od starosti nije umrla.
S dečjim suncobranom u ruci
(uvek je obazrivo čuvala i sebe, i bačene stvari potomaka)
išla je po izvorsku vodu par kilometara od kuče
(zdravlje na usta ulazi , a štednja  kroz džep).
Ne, autobos nije koristila, volela je hodanje, udisanje vazduha i
razgledanje svega i svačega (pedest dinara tamo, pedeset ovamo puta 365 godišnje! Ih!).
Ta žena nije umrla od starosti.
Na plakatu piše da se to desilo u njenoj devedeset devetoj.
Koliko bi još živela (samo za jedno čulo sluha uskraćena)
prava, izuzetna starica da je na vreme čula upozorenje automobila? 
Ne, automobil nije udario u nju;
da bi to izbegao, skrenuo je na trotoar i pregazio par dečaka.
Starica je istog trena pala da bi im pomogla. 
Nije vredelo.
Tuga je bila ta koja je usmrtila iskustvo nad iskustvima :
između mladosti i starosti nekada razlike nema.
Primer iznad:
Sahrana je sutra u  12h –
nje i njih.

KRPICA — Marina Adamović

Zašto krpica, koju pocepam i bacim, ne padne na zemlju, ili pod, ili bilo gde, samo ne tu gde pada? Zašto? Zašto ne otplovi rekom do ušća? Bilo kog! Ovog, onog, nepostojećeg!  Zašto ne odleti do kljuna lešinara? Zašto? Moguće je zato što krpice nema. Kako bi postojala krpica u rukama koje su, mesto nje, … Настави са читањем “KRPICA — Marina Adamović”

Zašto krpica, koju pocepam i bacim, ne padne na zemlju,
ili pod, ili bilo gde,
samo ne tu gde pada?
Zašto?
Zašto ne otplovi rekom do ušća?
Bilo kog! Ovog, onog, nepostojećeg!
 Zašto ne odleti do kljuna lešinara?
Zašto?
Moguće je zato što krpice nema.
Kako bi postojala krpica u rukama
koje su,
mesto nje,
davno odsečene?
Nikako da shvatim o čemu priča ševa u mom sitnom mozgu.
Čupam joj levo pa desno krilo ne bih li sve razjasnila.
Oh, krpica i dalje pada tu gde hoće!
Ja se gušim , mama!

PERFORMANS — Marina Adamović

– Izvinite, kako ste ušli u moju staru, tesnu, paučinom obraslu, sobu? – Znao sam da ćete to prvo pitati, ali nisam spremio odgovor – Na ovo se pitanje odgovor ne sprema. On se prenosi kao vest s mesta dešavanja! – Upravo to! Ni ja ne znam koje je ovo mesto i o kakvom se … Настави са читањем “PERFORMANS — Marina Adamović”

– Izvinite, kako ste ušli u moju staru, tesnu, paučinom obraslu, sobu?
– Znao sam da ćete to prvo pitati, ali nisam spremio odgovor
– Na ovo se pitanje odgovor ne sprema. On se prenosi kao vest s mesta dešavanja!
– Upravo to! Ni ja ne znam koje je ovo mesto i o kakvom se dešavanju radi.
– Deko, Vi ste na mom krevetu i dišete kao da tu godinama izgovarate proznu liriku !
– Verovatno ste u pravu. Verovatno. Ali kako sam ušao, a nisam nameravao?
– Niste zakucali, nisam čula škripu poda, niste pokidali ni paukovu mrežu! Vrlo čudno…
– A, Vi? Zašto niste pozvali pomoć? Možda bi i meni nešto značila?
– Pomoć? Čiju?
– Pa, sebe same! Ovde druge pomoći nema!

TUMAČENJE — Marina Adamović

  -Vi ste pesnik? -Da -Pišete čudnu vrstu poezije -Da -Kako biste je nazvali? -Da -Poezija “Da”? -Da -Interesantno. To deluje deluje pozitivistički, ali, mislim da ste škrti na pozitivizmu? -Da -Molim Vas, isključite vokmen ideje fenomenologije i popričajmo otvoreno. -Da, ja sam pesnik koji ne postoji, alternativa svim filozofskim mišljenjima i kamuflirana književna forma … Настави са читањем “TUMAČENJE — Marina Adamović”

 

-Vi ste pesnik?
-Da
-Pišete čudnu vrstu poezije
-Da
-Kako biste je nazvali?
-Da
-Poezija “Da”?
-Da
-Interesantno. To deluje deluje pozitivistički, ali, mislim da ste škrti na pozitivizmu?
-Da
-Molim Vas, isključite vokmen ideje fenomenologije i popričajmo otvoreno.
-Da, ja sam pesnik koji ne postoji, alternativa svim filozofskim mišljenjima i kamuflirana književna forma greške koja život znači.
-Drago mi je , nastavimo!
-Da
Da
Da

 

kamin(n)gs

Trenutak nakon …. Marina Adamović

Sedela je mirno u uglu sobe (kao u svakom tragičnom kraju priče o buntu) “Želim samoću” ponavljala -nikome a zamišljala  da joj je neko na rubu živaca. Senke su se smenjivale – prepodnevna, popodnevna, noćna… Zbog tišine u ličnom dahu, nije više mogla izgovarati “želim samoću..”, pa je počela pisati na pokidanim stranicam dnevnika. Listove je … Настави са читањем “Trenutak nakon …. Marina Adamović”

Sedela je mirno u uglu sobe

(kao u svakom

tragičnom kraju priče o buntu)

“Želim samoću” ponavljala -nikome

a zamišljala  da joj je neko na rubu živaca.

Senke su se smenjivale – prepodnevna,

popodnevna, noćna… Zbog tišine u ličnom dahu,

nije više mogla izgovarati “želim samoću..”,

pa je počela pisati na pokidanim stranicam dnevnika.

Listove je bacala naokolo

kao da gađa zle namernike…

I to je istrošila.

Ni olovke, ni lista više ne bî.

Sedela je mirno…

kao što sedi kidač utrobe,

bacač mina na svoju istoriju,

o,

previše mirno.

Pružila je ukočenu ruku kroz prozor,

otkinula list vinove loze…

prerezala venu na levoj ruci ,

a desnom krvlju napisala:

“Uspela sam. U samoći se stvara poezija”

 

INSPIRACIJA — Marina Adamović

Šta je to privuklo pažnju pesnika? Celog ga dana nije bilo na uobičajenom mestu za pisanje. Ni nastupajuće noći. Ni sledećih 48 sati. Ni do kraja nedelje. Ni one sledeće. Skrio se tako vešto… Iz ličnog iskustva znam da pisanje nije pisanje ako nije van domašaja zvuka, koraka, pogleda, ičega. Ipak, kopka me taj neviđeni skok sa … Настави са читањем “INSPIRACIJA — Marina Adamović”

Šta je to privuklo pažnju pesnika?

Celog ga dana nije bilo na uobičajenom mestu za pisanje.

Ni nastupajuće noći.

Ni sledećih 48 sati.

Ni do kraja nedelje.

Ni one sledeće.

Skrio se tako vešto…

Iz ličnog iskustva znam da pisanje

nije pisanje ako nije van domašaja

zvuka, koraka, pogleda, ičega.

Ipak,

kopka me taj neviđeni skok sa scene

“nevidljivi, ali očiti”.

Nakon mesec dana,

pročitala sam njegovu

(tajnom inspiracijom izazvanu)

pesmu,

objavljenu na zadnjoj strani dnevnih novina:

Gladnome dajte vodu i med

bolesnom SVE

a meni mahnite

” I tebe ćemo, da”

Iznenada,

to mi je privuklo pažnju neizmernu

i ne mogu vam tačno objasniti gde sam.

Osećam samo da nisam na uobičajenom mestu za pisanje…ne..

voda-med-SVE- mahanje

 

kamin(n)gs

 

STARO GROBLJE

ODA LJUBAVI PREMA SVOM JEZIKU — Marina Adamović

POETSKA KRATKA PRIČA – Pisao je pesme , a vreme je teklo. Pisao je: o tami, smrti, tami, a vreme je i dalje teklo. Glava mu je bila puna praznine ispunjene ponorima. Ipak, on je voleo jezik. Voleo je svoj jezik. Voleo je poeziju. To što je on voleo, volelo je njega. Osuđen na smrt, … Настави са читањем “ODA LJUBAVI PREMA SVOM JEZIKU — Marina Adamović”

POETSKA KRATKA PRIČA –

Pisao je pesme , a vreme je teklo.

Pisao je: o tami, smrti, tami, a vreme je i dalje
teklo. Glava mu je bila puna praznine
ispunjene ponorima.
Ipak, on je voleo jezik.
Voleo je svoj
jezik.
Voleo je poeziju.
To što je on voleo,
volelo je njega.
Osuđen na smrt,
pisao je o smti dece, majki,
šuma, svega…da,
pisao je i o pucnju u svoju  slobodu.
Slobode nema.
Ko će onda ustreliti Ništa?
Ludoj filozofiju o besmrtnosti poezije
može okačiti orden što postoji
među stranicama
poput velike magije slova.
Ne mogu vam tačno reći
šta je sadržaj te knjige, ali
Nju – volim. Slabo rečeno –
Ona je moja suština
i suština svakog poimanja-
“kako podneti susret sa smrću”
Kako, Jone? Karajone, kako???
Puno puta susrela sam pesmu
o umir0ranju i  zato  živim.
Tu i Tamo kao TO.
kamin(n)gs
5

Bojan Lekić, Krnule / Svetozarevo

Prijatelji, Mladiću treba još 100 000 EU da bi se izvršila transplantacija koštane srži zbog akutne leukemije a) prazan ili SMS sa tekstom “Bojan”, na 3826 (cena poruke je 100 dinara za sve mreže) b) uplatama na račune za donaciju: Iz Srbije: 160- 5700101019489-85 Iz inostranstva: RS35-160-5730200605329-87   https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=RSflOlrxzC4

Prijatelji,
Mladiću treba još 100 000 EU da bi se izvršila transplantacija koštane srži zbog akutne leukemije

a) prazan ili SMS sa tekstom “Bojan”,
na 3826
(cena poruke je 100 dinara za sve mreže)

b) uplatama na račune za donaciju:

Iz Srbije: 160- 5700101019489-85

Iz inostranstva: RS35-160-5730200605329-87

 

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=RSflOlrxzC4