POETSKA KRATKA PRIČA –
Pisao je pesme , a vreme je teklo.
Pisao je: o tami, smrti, tami, a vreme je i dalje
teklo. Glava mu je bila puna praznine
ispunjene ponorima.
Ipak, on je voleo jezik.
Voleo je svoj
jezik.
Voleo je poeziju.
To što je on voleo,
volelo je njega.
Osuđen na smrt,
pisao je o smti dece, majki,
šuma, svega…da,
pisao je i o pucnju u svoju slobodu.
Slobode nema.
Ko će onda ustreliti Ništa?
Ludoj filozofiju o besmrtnosti poezije
može okačiti orden što postoji
među stranicama
poput velike magije slova.
Ne mogu vam tačno reći
šta je sadržaj te knjige, ali
Nju – volim. Slabo rečeno –
Ona je moja suština
i suština svakog poimanja-
“kako podneti susret sa smrću”
Kako, Jone? Karajone, kako???
Puno puta susrela sam pesmu
o umir0ranju i zato živim.
Tu i Tamo kao TO.
kamin(n)gs
(Прочитано: 30 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.301.340 пута)
