Katarina Golubović, Prigrevica
VINOM OBOJENA
Ti si nosila vino u očima-
Ono što opija bez pijanstva.
A ja sam te pio- ne usnama,
Već ćutanjem koje te zna.
Svakim dahom bio sam bliže dnu,
A opet…
Uvek ostajala kap:
Neizrečena,
Nevoljena,
Ne oproštena.
Klizilo je niz staklo-
Isto kao što si ti
Nekad klizila kroz mene,
Bez pitanja,
Bez objašnjenja.
Čaša iz koje pio sam
Najslađu gorčinu,
Najdublju nadu.
Nazdravili smo tišinom.
Skinuli prošlost kao stari kaput.
Ti si gledala kroz mene,
Ja sam gledao kroz vino
I pitao se:
Koliko boja ljubav ima
Kad nestaje?
Na stolu- trag tvojih prstiju,
Na usnama- ukus vina i laži.
Još jedna noć u kojoj
Ljubav nije ni otišla..
Samo je promenila boju.
Jer ljubav- istinska,
Vinom obojena-
Ne pita čije je vreme,
Ni gde vodi put.
Ona samo gori-
I svetli kroz vekove
Kao ime dvoje ljudi
Što su se jednom prepoznali
U tišini srca.
© Katarina Golubović
Kategorija: Odrasli pesnik
