ПЕСМА УСНУЛОГ БОЕМА
Дивно јутро, мило сунце, вече стиже и дан дрема,
све је исто у кафани, али мене више нема.
Лишће вене, безброј боја, шума се за зиму спрема,
све је исто к`о некада, али мене тамо нема.
И снег паде, затре путе, леденице висе с трема,
све је исто у мом крају, ал` трагова мојих нема.
На мом гробу пуно цвећа, а највише хризантема,
док гитара тихо свира песму старога боема.
У кафани вино пију, старо друштво, иста тема,
наздрављају мојој души, али мене с њима нема.
Уснио сам дубок санак, па ми уста одвећ нêма,
запамтиће све кафане песму уснулог боема.
Зором рујном, тијом, раном, на крстачи гавран дрема,
усни боем, ал` на небу неку нову песму спрема.
© Бранко Мијатовић 2020.
Из збирке у припреми (ауторско право заштићено)
Говорио Мирослав Зуха
Браво Бранко. Песма је одлична! Десетка! А и казивање Мирослава Зухе!
Хвала у Зухино и моје име уважени председниче, драги колега и пријатељу Љубо! 🎩💙📖💙🎩
Ova mi se pesma dopala jos na prvo čitanje, ali ne bih bila ja da ne kažem iskreno svoje mišljenje. Mislim da biste Vi bolje doneli ovu pesmu od Zuhe. Fali mi duše u kazivanju i ubeďena sam da bi je sam autor doneo onako iz duše kako je i napisana i istočena iz duše poštovanog autora.Ali to je samo moje skromno mišljenje.
Драга колегинице, можда сте и у праву јер сваки песник би требао најбоље да говори своју песму, но Зуле је Ово ипак сјајно донео. 🌹🌹🌹
Rekla sam da je ovo samo moje skromno misljenje zasnovano na tome sto sam puno puta cula Vase interpretacije koje su vise prijemčive mom uhu.
Уважена и лепа колегинице Вама ћу посветити песму “Тамо где Сава Дунав љуби” и ја ћу је говорити. Биће то једна љубавна песма лагана…
Срдачан поздрав!