“ЈЕДРА”

“ЈЕДРА”

Понекад ме врате снови,
оном месту тако знаном,
њима душа тад заплови,
тачно знаде којом страном.

Тада душа дигне једра,
плове снови као лађа,
на мајчина натраг бедра,
да ме мајка опет рађа.

Ту се сјате душе сете,
на кућноме стопи прага,
па ја опет будем дете,
ту ме чека мајка драга.

Ко ће да ми душу кида,
да ми отме мало снова,
без образа и без стида,
као што ми узе крова.

Не могу се снови красти,
нити могу да се трампе,
светли образ дело части,
као одсјај старе лампе.

Аутор: Miki Krstić Aleksić

Моја маленкост из села Трубарева, на обронцима "Мојсињске свете горе", општина Ћићевац. Заљубљеник у књиге и читање, нарочито у руске писце и песнике, посебице Сергеја Јесењина. По образовању струковни инжењер железничког саобраћаја. Аматерски писац песама и текстова. Социјалиста и поборник равноправности људи и побољшања положаја радничке класе и сељаштва. Патриота и родољуб,заљубљеник у свој народ и земљу. Види све чланке од Miki Krstić Aleksić