Макиш
Зелено поље.
Шумарци и канали
где смо пецали,
бамбусе брали,
фарбали и испред самопослуге
наше ,, самишке”
за педесет банки продавали.
Те године
још живе у мени.
Чувам их.
Мени су вредне.
Многи из тог времена су умрли,
нестали у вихору ратова,
побегли у живот иза живота.
Сва наша радост,
а било је и туге,
нестало је са годинама.
Само наше другарство
остало је мимо свега.
Вечно је наше пријатељство
,слично вечном мирису ваниле.
(Прочитано: 71 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.438 пута)