Vratio bih sate, iscelio muke
što ih vreme prosu niz obraze moje
da zaplovim s’ tobom putem mirne luke
da nas crne sene nikad ne razdvoje
Pustiću da vreme kroz oblake pliva
u svakom mom stihu nek tišina bije
i kad srce mine gde smirenost sniva
ti ćeš uvek znati šta mi duša krije
Pisaću ti pisma na listu od dima
i slaću ga vetru da ga nosi tebi
da i nebo znade šta u srcu ima
kad već tvoja ruka ne pripada meni.
U zvezdanoj noći poĺjupce ti slutim
iako te volim u sebi te ćutim.
autor
Jovica N. Đorđević
30.07.2025g.
(Прочитано: 51 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.277.091 пута)
