РЕСЕТ ДУШЕ
Познавао је човека
који је увек излазио кад ветар дува,
после је излазио кад киша пада.
Упитах га једном:
“Зашто си излазио кад ветар дува”?
Хтео сам да ме нукуд однесе,
“Зашто онда излазиш кад киша пада”?
Она спира моју тугу.
“Колико имаш те туге”?
Више него кише!
СМЕРНА
Испод ока јутра,
слушала музику Равела,
мистична дама,
у себи себе је срела.
Лепотом ноћи спајала,
укредна из великог дела,
хтела је и није хтела,
пристала све је смела.
Тајновита и без греха
картама и без блефа
иако пикова дама,
заволе једног трефа.
МИНИЈАТУРА
Када се осврнуо,
спасио је да су му радост украли,
они који не знају да се радују.
© Андреја Ђ. Врањеш
(Прочитано: 23 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.185.502 пута)
