У смирај дана, у лету стварног постојања, сретох обично – необичне људе. У оку ми заигра срећа, што људскост топлу нуде.
На овом свету зар има лепше? Од часне речи – ЧОВЕК! И осмех увек буде. Праве ли речи у сваком трену и кад си тужан, оне те прену Па Богу се молим за времена сва, истинска вредност је ТА!
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
