Ne budi mi snove, ne laži mi jutra
pusti nek tišina u duši mi spava
jer kraj moga lica neće biti sutra
raspletena nežna tvoja kosa plava
Još samo će miris tanan poput svile
ko majušna bleda dogorela sveća
sećati na tvoje bele grudi mile
tamo gde je nekad carovala sreća
I svaki mi korak kao sena prati
krvožedna mis’o preseca mi snove
probudi me grubo, pa me tebi vrati
da iznova živim neke boli nove
Zato samo cuti, ne laži me više
pusti nek mi glava na jastuku spava
tamo gde se miris tako divno njiše
tamo gde je bila tvoja kosa plava.
autor
Jovica N. Đorđević
01.02.2025g.
(Прочитано: 113 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.188.527 пута)
