
Ловац и кошута
Својим одласком, душу си ми узео.
Празнину у грудима, напунио си тешким камењем.
Који ме вуку ка дну, ка понору.
Давим се у сопственим сузама.
Гушим се, од неизговорених речи,
потиснутих осећања и лажних обећања.
Зашто си ми слатко шапутао, ако ниси осећао?
Зашто си ми дао наду да си онај прави?
Зашто си ми дозволио да те заволим,
па кукавички побегао!? Сваком сузом својом
те проклињем, да макар делић моје боли осетиш,
на својој кожи, на својој души, на свом срцу!
Видимо се у паклу, мили, можда тада успемо.
Јер у овом животу, ти си ловац, а ја нежна кошута.
Коју си убио без испаљеног метка.
© Анастасија Васић
Својим одласком, душу си ми узео.
Празнину у грудима, напунио си тешким камењем.
Који ме вуку ка дну, ка понору.
Давим се у сопственим сузама.
Гушим се, од неизговорених речи,
потиснутих осећања и лажних обећања.
Зашто си ми слатко шапутао, ако ниси осећао?
Зашто си ми дао наду да си онај прави?
Зашто си ми дозволио да те заволим,
па кукавички побегао!? Сваком сузом својом
те проклињем, да макар делић моје боли осетиш,
на својој кожи, на својој души, на свом срцу!
Видимо се у паклу, мили, можда тада успемо.
Јер у овом животу, ти си ловац, а ја нежна кошута.
Коју си убио без испаљеног метка.
© Анастасија Васић
Категорија: Млади песници
(Прочитано: 175 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.168 пута)