Peku me pogledi licemernih ljudi
sve lažljive reči slatko izrečene
ukaljani uzdah izbačen iz grudi
razjapljene usne čudom zatečene
Zar trpezu svetu s krvnikom da delim
što na ranu mučki stavi grumen soli
pa udari na me svojim bićem celim
tamo gde mi dušu ponajviše boli
Zar da gledam gube, veštice i vile
što ko đavli crni silom naumiše
da poseku stablo što mi grudi svile
pa izdanak nežni kletvom zalomiše
Mome nežnom stablu Bog zaleči rane
na koren se nežni božja milost spusti
sad izdanak mladi širi cvetne grane
zlotvoreva kletva osta sanak pusti.
autor
Jovica N. Đorđević
26.10.2024g.
(Прочитано: 118 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.554 пута)
