KINA

Kina nema boju. Deca su na livadi vazduh je ništa

rasipa se polen.

Deca navlače kapuljače. Iz daljine liče na mucave monahe.

Možda mirišu na vazduh. Možda pričaju o Kini.

Neko me zove na molitveni doručak ali ja sam iscrpljen. Radio sam noćnu smenu. Čitao sam vodu

potajno slušao pesme ljubavi i mržnje

pesme iz sobe.

Hteo sam da objasnim deci na livadi

Kina je belo nebo

iako Kinu ne znam. Ne poznajem reči ne razlikujem boje. Ne mičem iz ovog grada.

Hteo sam da objasnim

večeri su ugarak večeri masline pune crnog mora večeri su kuhinjski psaltiri. Moja bivša devojka koju još uvek volim mi nikad nije odgovorila na pismo.

Kina se jedva nazire na mapi.

Decu na livadi to ne zanima.

Tao komšiluka tvrdi da sam u nevolji. Neće biti povoljno ako nastavim ovim tempom.

Savetuju me da bežim u planine.

Bolje da ne znam kakav će se blagoslov uskoro sručiti na mene jer

Kina već dugo nije kina

Аутор: Dejan Šimurda

Dejan Šimurda je rođen 1978.godine u Somboru, gde živi i radi.  Objavljivao je kratke priče i muzičke recenzije u lokalnim časopisima Pogon i Avangrad, a rane “poetske” radove po ponekim već ugašenim sajtovima i fanzinu Librarion. Učestvuje od 2019. na večerima poezije u organizaciji somborskog Poeziodroma, a učestvovao i na ovogodišnjem Poezivanju u organizaciji Gradske Biblioteke. Aktuelne radove objavljivao na blogovima Hiperboreja i Poetum, sajtu Metafora, i na stranici Čovek Časopis. Види све чланке од Dejan Šimurda