Б А Г Р Е М
Заискрио багрем.
Бљештаво…
Венчаницом…
Окићена
Раскошем крошња.
Права младина ношња.
Моравске кошаве
Узалуд гране ломише.
Сласт,
Бујност
И нектар,
Обиљем га венчаше.
А нектар
Тај Свети дар,
Опојност
Рашири мирисом…
Мирисом,
Мирисом росе,
Мирисом моје драге
Док се буди…
Мирисом
Њене косе,
Њене душе,
Њеног погледа
На јутром рођено сунце.
А нектар,
Мирисом
Голица ноздрве
Опојном слашћу…
Једне младости
Успомене
Буди
Наврлом страшћу.
А нектар
Љубави
Плодом проткан,
Додиром
Наших тела …
Годинама скупљасмо
Као рој пчела,
Восак и мед
Пунећи
Кошницу живота,
За данас,
За сутра,
Да има свој след.
У крошњи
Славуј
Поздравља песмом…
Трајност
Љубави несебичне.
Трептајем,
Треном, младости,
Сопствене
И себи дичне.
А багрем
И даље страсно
Зове…
Љубављу,
Нектаром
Младости,
Настанке нове…
© Живојин Манојловић