DRAGA SLIKA
Iz albuma smeše mi se, lepe oči, kao moje,
od onoga davnog dana čekala je slika mene,
sad sa setom u nju gledam, dok se teške misli roje.
U dušu mi valovima navalile uspomene,
pristigle su iz mladosti, pa mi lice tugom boje.
Vidim sebe na toj slici, k`o dvojnicu moje mame,
u očima pokušavam naći tračak njene sreće,
da ukrasim uspomenom, tužne dane ove tame.
Na slici joj dugu kosu, krasi sveže majsko cveće,
ljubav prema toj lepoti, prenela je majka na me.
Sečanja me odnesoše, u bezbrižnost doba toga,
do detinjih lepih dana, uspomena lepa seže,
poslali mi dragu sliku, promišljaji milog Bogа.
Sve što duže u nju gledam, u duši mi biva teže,
gledaju me tople oči iz detinjstva davnog moga.
Vratih sliku u tamninu, nek je čuva album stari,
neka spava na svom mestu, od sebe je krijem same,
kad je uzmem duša jeca, srce bolno prokrvari,
I poželi moja glava, kao nekad njeno rame,
sad sve ono što bi lepo, pokrali su spomenari.
Kad me tuga opet skoli, izvadiću dragu sliku,
suznog oka, prazne duše, diviću se njenom liku.
© JASMINA DIMITRIJEVIĆ, SRBIJA
10.01.2022
Vaše sećanje kroz ovu prelepu pesmu izaziva i u meni ista osećanja. Nadam se i svima koji pročitaju ovu pesmu.
Pesme i postoje da probude u čoveku sećanja, osećaje , ljubav, bol, tugu .. Odlično je. Puno pozdrava od mene i želim Vam što više veselih i radosnih inspiracija.
Hvala Vam od srca poštovani kolega po peru. Drago mi je da je na Vas pesma ostavila takav utisak.Žao mi je što nemam puno veselih pesama.Kao da ne umem da ih pišem.