ЛЕПОТА ЦЕЛА
Постоји ли цела лепота?
Ако је далека, питома је варка,
скривену треба препознати,
лажна се крије иза фантазије.
Кад жена лепоту носи,
свуд је има,
у оку, торзу, осмеху, коси,
лепота је цела, када се разноси.
ГЛАД
Није тренутак,
она је вријеме,
ехо оца, у животу сина,
у глави се настанила,
да буду теже и она и глава.
ПЛИМА
Пођимо сјетни, у радосне сане,
додири страствени, у тишини ноћи,
путници грешни, скривени у
тајне,
трајати, трајати у самоћи.
Када нас вријеме, од нас одгурне,
јутра погасе, ко и лампиони,
своје ћемо жуди, видјети код иних,
радовати с њима,ко негдашњи они.
Тако ситих вољења и хтијења,
множти осмијехе, у радости ближе,
имати безброј замаха и слика,
бити плима неба, коју Сунце диже.
ДОБРИ КАМИКАЗА
Кузману Живанићу
У сну ми рече камиказа,
нећу да гинем за Цара,
више волим трешњин цвет,
кад будем летети хтео,
тај лет ће бити за цео свет.
У авиону босутска пчела,
летећу изнад Босута села,
уместо бомби бацаћу мед,
у очима камиказе,
још су гореле Хирошима и Нагасаки,
слике од бола јаче,
гледам га као на јави,
стоји, маше руком,
као да плаче.
Напомена:
Село Босут у Другом светском рату, брутално је страдало. На свиреп начин у марту месецу фаталне 1944. године побијено је испред родних прагова, у атару и на њивама мноштво становника, да се ни до данас његово становништво није потпуно опоравило. Злочин су направили припадници 13. сс Ханџар дивизије, која је прешла из Босне и направила крвави пир.У току рата многи мештани су
оставили кости у Јасеновцу.
ИСКРЕ:
– ПОСТОЈЕ ЉУДИ КОЈИ ПО ДОБРОТИ ПОСТАНУ ДЕО КОЛЕКТИВНОГ ПАМЋЕЊА.
© Андреја Ђ. Врањеш
