КАМЕНИ ЉУДИ – Жељко Перовић

#željkoperovićžesp

Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Кратак осврт на пјесму:
За пропуштеном приликом човјек ће се кајати и покуштати је замјенити вреднијом и бољом. Али, живот је кратак да би се лијепа дешавања понављала и зато се праве љубави памте и о њима пјесме пишу. Из пјесме сам одабрао другу строфу у којој истичем мисао са којом стихове почињем.
Тражити нешто то тешко и није Кад оно што тражиш поглед не крије.
У љубави није лако бити остављен, а још теже је љубав поново тражити када вријеме зацијели ране. Тада је све сувишно па чак и ријечи које су изгубиле смисао. Требале су, а нису на вријеме бити употребљене. Како сам већ негдје написао, живом бићу храна је потреба да опстане, а ријечи су питка вода у брачној вези. Зато у љубави треба преграде рушити, јер када се зид подигне иза само кајање остаје! На тему пјесме напсаћу мисао која ће можда неком од помоћи бити.
Све што понос пропусти, разум стрпљиво дочека!
Мисао одабрана за ову пјесму:

ПОНОС
Одлуку да се љутњом окрене и оде, доноси понос који је разум побједио!

КАМЕНИ ЉУДИ

Лутам у жељи да пронађем тебе,
Можда ни сада незнам те путе,
Куда би човјек треб’о да крене,
Да види, да чује камене људе.

Тражити нешто то тешко и није
Кад оно што тражиш не окрене леђа,
Вдим те тамо са пијеском се играш,
У завјеси магле некуд се шеташ.

Немоћ ме бије а глас ми се губи,
Лебдим над сводом нашега хтјења,
Погледах преко а камен се руши
И пијесак је нест’о а тебе нема!

Аутор: Жељко Перовић

Аутор: Жељко Перовић Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије! Види све чланке од Жељко Перовић