JEDAN U LJUBAVI TRAG – Jovana Živković

I sada deo sebe tebi dajem,
Čime li si zaslužila da u moje misli uđeš?
Srce pitam te.
Ti uvek ćutiš ali tutnjiš i boliš najjače.
Žašto  te tako lako dajem,
A znaš u meni najlepše da budiš,
Osetim te u svakoj reći, stihu, pesmi…
Svojim nitima prolaziš kroz celo moje biće
Pa onda obgrlim te ja obema rukama,
pa pošaljem drugima da te svlače.
Ja to ne umem,
Samo te snažno privijem i ne puštam,
A onda kada odlučiš da odeš,
Ne mogu da te zadržim, ali čudno je
ja te još uvek osećam…
Čudna si ljubavi,
Opiješ pa otmeš,
Ne da se od tebe prezati,
Jedino kad ti se prepustim
Najlepša si,
Ali tad i najviše boliš.

(C) Jovana Živković

Аутор: Jovana Živković

Jovana Živković, rodjena u Kruševcu 22.01.2005. Učenica srednje Ekonomske škole u Kruševcu, pravno-poslovni smer, sada student na Univerzitetu Pravnog fakulteta u Kragujevcu. ~Moja strast je pisanje i uživam u iskazivanju emocija na taj način. Zaljubljenik sam u ljude i život, a ljubav je ono što me pokreće. Rečima najbolje iskazujem tu ljubav i mom stvaralaštvu dajem bar pola svoje duše. Sada već imate priliku da se i upoznate sa istom u mojoj prvoj objavljenoj zbirci pesama i citata "Poprečni fragmentalni presek 18"~ "Kao što je nebu sunce, tako su piscu njegove reči" - JŽ Види све чланке од Jovana Živković