ПЕШЧАНА ОЛУЈА
Пешчана олуја
И плаве очи пуне спокоја
Не умиру већ
Настављају у мени да живе,
И док се сећања ломе и пиле
Као крајолици јутарње тишине
Ја удишем и издишем
И жеља ме мине
Сред груди набујала
Као пролећне реке…
Осећам да залуд
Видим оно што не постоји
А росу и снагу пијем
Из најслађих речи
И лечи ме
Моћан поглед анђеоских очију
Што се поново рађају,
И то сред најдуже ноћи…
Постоји магија тренутка
И семе Раја ниче
На свим пољима,
Али се не залива,
Но упорно стреми
И бежи од мача Краја…
Увек је не крилима змаја
И тачно у секудну рашири крила,
И спремно ”плови” олујом
Која само скрива МОЋ ЉУБАВИ!
Миладиновић Сандра Мајра
(Прочитано: 44 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.518 пута)