Ko ti je došao u jutro kad sanjaš
snovidjenja prave lepote ljubavi,
zaklonjena samo mislima o meni,
izvučena iz lavirinta nedoseglih nada,
odevena samo novim saznanjima
kao odećom najsvetlije boje
i ružama kraj tebe, voljeno crvenim?
Ko te je sklonio iz zabitih šuma
bez staza ka nadi, bez puta ka novom,
i na put slobode život ti nov doneo,
da počneš mazno uživat’ skrivene želje,
pa tužne daljine radošću zameniš
i ljubav da kažeš pravom kog voliš,
i večnost doneseš za svaki dan?
Ko ti je noćas najljubav bio
i neznanja u znanja lepote izmenio
i voleo strasno, ludice moja,
ko ti je noćas,
na paperju istine,
neg’ ja…
(Bgd, 21. Maj 2017)
(Прочитано: 41 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.443 пута)