МИРИС ЈАБУКА -Миладиновић Сандра

МИРИС ЈАБУКА

Мирис јабука,
сања рајска стопала,
смех што гања јастреба,
огладнеле усне,
и најезду руку што вапе
да воле….
Мирис јабука,
брзином и снагом светлости,
опија,
јер се цела васиона
сродила са њиме –
у пољубац два анђела,
као спој два топла длана
на северном полу,
две бескрајне жеље
са кореном без краја…
Душу без дна,
што прима и даје
и траје,
као љубав мајке….
Изникао је као детелина
са четири листа
и трепери на лицу хоризонта
као уздах и издах….
Како мирише, дивота!
(с) Миладиновић Сандра