Pesme meseca OKTOBRA i NOVEMBRA 2014. Bira Lepa Simic

OKTOBAR 2014 – Pesma meseca – Jesenja igra – Branka ZengJesenja igra

Ka žutoj ružišareni leptir leti

miris ga mami.

*** 

Kiša jesenja, 

cveće u bašti čeka,

miholjsko sunce.

***

Kesten na tlu,

sa krošnje lišće pada.

Jesenji je dan.

***

Kap kiše klizi,

iz ugla oka niz obraz

budi se osmeh.

***

Jorgovan greškom

septembru poklanja cvet 

Miholj-dan tek će.

© Branka Zeng

Pesma meseca NOVEMBAR 2014 – Koliko puta umreti se može

КОЛИКО ПУТА УМРЕТИ СЕ МОЖЕ – ЈовДрагО, колико пута умрети се може
У једном животу, испод једне коже
Дал се људи такви херојима зову
Ил им привиђење ствара муку нову.Да ли је баш вредно трајати у борби,
Са маглом у очима и трњем у души
Дал нас ико види у животној шуми,
Ил нас само жале кад се све уруши.

Да ли је баш важно да у вреви снова,
Чак и кад засја нека звезда нова,
Просути ђердане, бисере живота
Зарад идеала што их вртлог мота.

О, колико пута умрети се треба,
Да душмани своје животе осладе,
Незнајући никад да смртнику живот,
Није тако важан оном што му раде.

Јесење се лишће сад по земљи слаже,
И кроз шапат тихо пoруку нам шаље,
Живот крају иде преварит се неда,
Биће опет правде и небеског реда.

На пут без повратка, карта је у руци,
Живећи у царству ил земаљској муци,
А са собом нико ништа поно није,
Само ко с рођењем, своје голо тело,
И по неко успут учињено дело.

Свираће тужна музика за крај,
Цигани свирачи желе свима рај,
само мирно руке своје склопи беле
Нема више лишћа, вреве ни капеле.

© ЈовДраг

NEBO ZNA – Radomir TodorovićGde je galeb i more,
gde su plahovite reke,
ljuti potoci i vrela ?
Gde poniru ki¨e
kada pokvase moje puteve i sela ?
Odakle mi dolaze saputnici,
oblaci i stada ?Odakle je kamen u mene doleteo.
i spr¸io zelenu travu ?
Odakle su slutnje letnje oluje,
munje i gromovi,
tuča i led ?
Odakle mi dolazi¨ ti,
odakle je noć ?
Za¨to si me u snu mimoi¨la
i plesala sa drugim ?
Za¨to me ranio tvoj osmeh,
beli zubi,
otkosi trepavica,
rumen usana ?
Za¨to me zaboleo tvoj golubiji pogled,
pokreti i dodiri,
opekao plamen poljubaca ?
Za¨to me tuga dopratila kao senka.
dok je dan verio noć,
pust kao moja hladna postelja ?
Istinom si me osvojila.
Zanemeo sam,
povrediću te ćutanjem.
Razume¨ me kada ti ka¸em,
u snovima si pesnika,
ljubav večita,
kao glad lutalice.
Veruje¨ mi
jer sam sanjar i dete,
koje baca kockice
sa tobom
u igri ne ljuti se čoveče.

© – Radomir Todorović

SVE PESME SRCA MOG –  Milovan Petrović

Sve pesme srca mog,
darujem samo tebi,
jer ti si boginja,
zvezda na nebu,
pa ko te voleo ne bi.

Sve pesme koje čita¨,
samo su poklon moj,
za tvoju ljubav,
za sjaj u oku,
za ne¸ni dodir tvoj.

Pa ako nekad,
uz zvuke gitare,
prepozna¨ pesmu moju,
znaj da je pisah,
samo za tebe,
tebe i ljubav tvoju.

I zato slu¨aj zvuke gitare,
pa¸ljivo svaki stih,
slu¨aj ih tiho,
slu¨aj ih ne¸no,
vredna si svakog od njih.

Milovan Petrović



Време пролази – БРАНКА ЗЕНГ