Схвати…
Све наше , што други не разумеју ,
то је љубав .Не разумеју је , јер не разумеју нас.
Нашу љубав ,
рођену на улазу ноћи у јутро ,
на клупици под трешњом .
Месец нас је посматрао ,
као да ни он не верује шта чује
музику наших срца
стопљену са хуком сове
и цврчком под клупицом
над којом смо се заклињали
у љубав
и пусте снове младости .
Од тада… до данас…
прошло је…
а с првим септембром,
љубав је — нестала
(Прочитано: 45 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.971 пута)
