Kad poteče voda iz kamena lednog
kroz nemani crne,đavoljih rogova
da napoji tlačenog slobode žednog
milosrdnom suzom,šapatom bogova
Svaka bolna suza u reku se sliva
pa umilno,tiho livadama teče
da đavolju tamu svetlošću umiva
da podigne ljude što pred strahom kleče
Ko nebeska vojska potekoše reke
svi biseri mladi,sveti,nebrojeni
spojiše se stene nekada daleke
svi narodi naši mržnjom razdvojeni
Pogledajte staze gde se mladost kreće
razdragana srca što ka svetlu vode
tamo gde su prošli niče divno cveće
iz semena svetog,semena slobode.
autor
Jovica N. Đorđević
15 03.2025g.
