Дан: 3. март 2025.

У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ – Даница Рајковић

У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ

Стајао је у сенци дивље трешње
и гледао како се зелени лист јавља…
Сунце је златно на небу сијало,
ко да сјајем пролеће поздравља.

Љуља се капут на погуреним леђима,
а ветар носи седе праменове косе.
Лете лептири по зеленој трави,
топлину и радост са собом доносе.

Он је у сенци дивље трешње,
кроз њега јуре бројна сећања…
Можда  је све то прошло време,
али памћење нема те дилеме.

Сенка почиње полако да бледи,
јер Сунце креће на далеки пут…
Он и даље испод трешње седи,
чека Месец да изађе жут.

На трешњи остаје заувек њено име,
записано у смирај далеког дана,
када му она читала своје риме,
док су чекали да сване зора рана…

Настави са читањем “У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ – Даница Рајковић”

СВЕТО ТЛО – Лола Ибрајтер

Ти знаш како изгледа истинска
престоница ове земље.
Отћутаћу прошлост, јер си рођена
за будућност.
Демонолики ломе винограде стрепње.
Ваш дух неће сломити таква окрутност.

Свако ко удари на Свето тло.
Без сумње душу храни отровом.
Ударио је на Српство.
Нада ли се добром поново?

Јесен у теби је тако Жива ,
Сунце те обасјало, а нигде Лада ,
Ни пролеће више не зна како изгледа Весна,
Али кад зима дође ту је Морана.

Нећу дозволити да истина не угледа дана.
Крваве сузе градише мостове.
Небом се надвило јато црних врана.
Нису достојни да служе ни молитве,
ни постове.

Немају слободу ако не узму туђу.
Прогнани их прогоне.
Мајко света Василиса
под небеском капом у рај нека уђу.
Јер не постоји рај из ког неко
није покушао да побегне.

Темељи светиња, узглавље Христово.
Сви су покушали да те сруше.
Опет видим Лазара вратио нам Косово.
Заувек си душа моје душе.