Године у мени ћуте, тражећи мир у мислима сутрашњице.
Палим цигарету, замишљено издишем дим из груди, тражећи истину прохујалих година, мртве тишине и заборављених љубави – оних које беже у заборав сутрашњег времена.
Сви знани и незнани из моје историје стоје у истом реду, обележени и заглављени у мртвилу прошлости, спремни на превелику жртву – жртву узалуд изгубљеног времена.
Године неповратно пролазе, заробљене у северном лету, међу висибабама у процвату, где се све у трену мења. Где ништа постаје све, а све се претвара у сутрашње велике јутарње наде.
Овога живота