Једна група студената шета.
Једна се игра у парку.
Трећи праве блокаде…
А ми, народ, као ‘41 гледамо,
да ли ће се сударити,
да ли ће неко пуцати?
Са једне стране наши, са друге њихови,
пета колона засебно.
Страшно!
Зар опет?
Докле више, браћо Срби, докле?
Мајке ће плакати,
очеви ће немо гледати,
а браћа ће се светити.
Четири слова С нас опомињу,
Бог је на нашој страни.
Али шта ако пустимо оружје,
ако брат брату каже: „Доста!“
Можда још није касно,
можда Србија још може да дише.
Јер, ако будемо делили крв,
делићемо и гробове.
А ако спојимо руке,
спојићемо и будућност.
САМО СЛОГА СРБИЈУ СПАСАВА.