Дан: 28. јул 2024.

На истој кори хлеба смо порасли
под истим кровом смо расли
отишао си у далекој земљи
мајка само прича о теби.

Стално очекује твој позив
ал теби је у глави експлозив
све те паре су те у ум удариле
с временом су ти достојанство поквариле.

Барем због мајке и оца се јави
у години барем се двапут појави
да те чују и виде да им се умањи брига
знај да живот није само игра.

Тамо си отишао и Бог те заборавио
све своје си запоставио
због тих проклетих пара си постао алав
а поносили су се тобом да си њихов лав.

Док су живи ти дођи после када их не буде било
немој да те је збунило
ако те више не будем пожелео
ето ти твој иметак који си увек желео.

Зар си заборавио хлеб који се на
четири дела делио
зар си заборавио кућу у којој си се веселио
дочекивајући празнике и рођендане
зар си заборавио све оне наше лепе дане?

Ево ме опет ево
драго моје Сарајево
шехеру Босне
храбре, лијепе и поносне.

Красе те љиљани што цвате
сјећања ме ујвек врате
на лијепу Сарајку и очи њене
љубав према теби шехеру никад нек не увене.

Сарајево граде утврђени
нека буду сви убеђени
да те се никад нећу одрећи
за мене си на свијету град највећи.

Пун позитиве, шеге и пјесме
твоје воде са башчаршијске чјесме
толико су питке и лијепе за освјежит душу
покушали су многи да те срушу
ал све бјеше безуспјешно
још јачи и љепши си се градио успјешно

Трећег маја
престала је насмејана граја
скоро цело једно одељење није имало среће
убрзо су попаљене по улицама свеће.

Основац десеторо убијо и неколико ранио
целу државу у црно је завио и сахранио
својим другарима с којима се дружио
шансу за даљим корацима није пружио.

Како пишу: Био одличан ђак
у такмичењу био првак
тих и повучен
ал нажалост за крпопролиће учен.

Мотив непознат отетој контроли
што је морао упасти у школи
па све редом пуцати у сред предавања
чак ни међ’ децом презир не јењава.

Дуго је то недело планирао
жртве већ одавно изабирао
још нема пуних четрнаест
а о њему цео свет дели вест.

Бог нека спасе и чува оне који су рањени
сви су доиста узнемирени и запањени
шта се све догађа и дешава
а при том се ништа не решава!

Вечна слава настрадалима
нек почивају у друштву с анђелима
та невина створења
због којих ће почети бар нешто да се мења.

Пре, заувек и сад
то је град свих нас, наш град
у којем треба слободно да се крећемо
с осмехом једне друге да срећемо.

Не постоји јужни и северни део града
нити је постојавао икада
од Вучитрна па све до Звечана
од Старог трга па до Споменика рударима
у нашој Митровици места уз љубав за сваког има
тај град душу има
припада нама свима.

Гост је сваки био добро дочекиван
празник је сваки био с радошћу очекиван
како некад тако и данас
за вјек и вјекова
за будућа поколења нова.

Неки тамо са стране су нам југ и север доделили
али ми се никада нисмо поделили
нити ћемо
у инат њима јачи бићемо.

Које год вере био друг је друг
нема међу нама север и југ
што би рекли Енглези: Never and never
никада и никада југ и север.

Све док су повезане две руке
превазилазе се све бриге и муке
све док рука руку с љубављу држи
свака препрека мож’ да се издржи.

Две руке на далеком путу пошле
како би к циљу дошле
кроз разне недаће пролазе
јаче него пре, оне заједно полазе
ка срећи и успеху
пружајући једна другој утеху.

У име љубави уплатеше се прсти
што Бог споји то нико не раскрсти
једна за другу чине све
те спојене руке две.

Пут којим су кренуле
започет је од нуле
сад иза њих остају километари среће
те две спојене руке нико раставити неће.

Од младости
па све до старости
две руке иду заједно
никад одвојено.

Лепо је када нам наши мртви дођу у сан
камо среће да се могу вратити на дан
да их додирнемо и загрлимо
са осмехом као некад к њима да хрлимо.

Посебно је то осећање
када сваки сан о њима доноси сећање
како смо заједно време проводили
и где смо све били.

Доста тога је остало недоречено
надам се да некад све то биће речено
када се поново с њима саставимо
и заједно путем којим смо стали, наставимо.

Много тога би имало да се промени
зао је овај живот барем по мени
много рано нам вољене узима
и са њима део нашег бића одузима.

Када нам је лако, лоше и кад нам нешто треба
они су увек ту гледају нас с неба
иако више физички нису присутни
дубоко у срцу и души су нам утиснути.

Нека им Свевишњи рајско насеље подари
а нас са стрпљењем обдари
да преживимо до дана када ћемо се опет видети с њима
а до тог сусрета само секунд је међу нама свима.

Био је човек из народа био је прост
али је такође био и главни мост
који је повезивао далеки Исток и Запад
нигде није дозволио да се деси неки напад
повезивао је Север и Југ
био прави господин, а у срцу и души велики друг.

Свугде радо виђен гост он био је
једини који је рекао Стаљину “НЕ!”
његова земља је била супарница Русије и Америке
између те две силе велике.

Никоме није давао пардона
да је остао жив његова би била и Мадона
где год је ишао свугде је био у друштву лепих жена
толико је била та његова душа ватрена.

Малтене с њим нико није могао
у целом свету се поштовања домогао
и дан-данас говоре: Свака њему част
то је био владар, то је била власт!

Адвокатице, учитељице,
продавачице, чистачице,
куварице, наставнице,
возачице, спремачице,
судијнице, васпитачице.

Лекарке, апотекарке,
молерке, механичарке,
козметичарке, банкарке,
поштарке, вулканизерке,
фризерке, пекарке.

Пилоткиње, војникиње,
датилографкиње, астронауткиње,
археолоткиње, архитеткиње,
спортисткиње, воајеркиње,
роткиње, нероткиње.

Посебан то беше род
без којих би потонуо брод
с њима вековима у будућност пловимо
бескрајно их поштујмо и волимо.

Траже да им се пошаље цвет
кад победе као да су освојили свет
скачу само што не провале кров од куће
целу ноћ седе све док се не приближи свануће.

Од тога су им приходи, тако крај с крајем састављају
неки лепо разговарају, неки се расправљају
хоће да полуде када изгубе меч
губитник не изговара ни једну реч.

Разних имена ту има
од Наполеона па све до Зурима
моле за рукавице и за неке руже
једино се тако и друже.

Неки снимају и корисне ствари, већина њих глупости снима
само да више гледања има
нису то ни занатлије, нити су рокери
то су људи моји тиктокери.

Питам се где ли си сада
док је пун месец изнад Београда
ко ли ми те љуби и ко ли ми те грли
док у мислима твој осмех још хрли.

Ноћас је пун месец над Београдом
ја се уз чашицу љуте мислима бавим тобом
чашицу по чашицу празним
никако не могу пораз да изразим.

Толико се према себи понашам строго
да ћу настрадати и то много
као никад пре желим те сад
док пун месец испуњава Београд.

Улице пуне заљубљених парова
једино сам ја остао без својих снова
док те обасјава пун месец Београде
поједини на туђој боли себи срећу граде.