Дан: 28. јул 2024.

Убио мајку због пензије
препун беса и тензије
што њиме влада
нема дана да неко не настрада.

Рођену сестру силовао
дрогу по крају диловао
па му све то није довољно
да би се осећао потпуно задовољно.

Отац ножем избо сина
мајка ћерку бацила с висина
брату пререзао врат
сестра с сестром води рат.

Напаствована од стране унука је бака
она му је била мета лака
деда убио унука из пушке
овај млад леже мртав потрбушке.

Пребио га и уврнуо му шију
ударио комшија на комшију
испред продавнице
због неке тамо заједничке љубавнице.

Пацијент напао доктора током дежурства
због необјашњеног упутства
устрелио лопов полицајца
пијани возач ударио саобраћајца.

Путник возача напао
овај главом о волан пао
сви комплетно дођавола отишли
ни слутили нису да су путем без повратка ишли.

Муж у жени смртоносне хице опалио
стан се због неугашене цигарете запалио
опљачкали мењачницу пљачкаши
у сред бела дана се међусобно сукобили рекеташи.

Малолетни деликвенти пали
што су у маркету крали
обијена радња беле технике
опет окривили малолетнике.

Сваког дана црне хронике колико хоћеш
иако о томе чути не желиш и нећеш
ипак се хроника по вестима мота
због тамо неког безвредног скота.

Отишли су тога дана у школу
не слутећи да ће им се ближњи свити у болу
што су им стрељана деца
од стране зла Немца.

Било је то четрес прве у Крагујевцу
кад су напали на недужну децу
и њихове наставнике
величајући своје заставнике.

Група невиних ђака
мала попут зрна мака
изведена је из својих клупа
монструозно нестаде ђачка група.

Пред стрељање је се чуо глас:
Пуцајте, ја и сада држим час
то су наставникове последње речи
иако је знао да тиме не може зло да спречи.

Данас остаје сећање само
ето колико да знамо
како је све то било
и шта је се с децом збило.

Кад ме питају за тебе правим се да не знам ко си
а у срцу вечно ће твоје име да се носи
последње што бих волео да ми се деси
то је да будемо заједно на истој адреси.

Твоја дуга црна коса као ноћ
твоје бело лице ми дају моћ
да истрајем ма колике препреке биле
очи твоје заувек драге и миле
остаће у сећању мом то да знаш
ма колико год другоме љубав да даш.

С другима те никад нисам упоређивати требо
разлика између тебе и њих је као земља и небо
прва и никад последња
за мене одлична никад осредња.

Последње што желим видети и чути
пре него ме судба упути
на пут без повратка
то су очи твоје и твој глас
знај да живео сам само за нас
иако нисмо били заједно
барем смо били под истим небом
а то ми је и те како вредно.

Шта ком смета
што сам с Космета
тамо су гробови мог оца, деде и прадеде
сећања мог краја никада не могу да
избледе.

Космет кад једном у срцу уђе
никад више се не може знати за било шта туђе
само је оно у души и глави
као мали безбрижно сам трчкарао по росној трави.

Сви ми смо као једно
Космет нам је поље медно
вратићемо се њему куд год пошли
увек на крају смо му добродошли.

Ми смо Косметовци посебна врста људи
неки нас хвали, неки нас куди
али како год било да било
као да имамо соколово крило
оно нам за нови лет снагу даје
у грудима вечно остаје.

Дивног ли града и широког ли поља
од Бајра и Тавника па све до Шипоља
простире се град који вековима оста вечан
тамо где су Суви До, спомен рударима и Звечан.

Над градом се простире висока гора
а име јој је Бајгора
реке Љушта, Ибар и Ситница
свака од њих је засебна раскрсница.

Гостољубивост, увек храна укусна и свежа
као јуче да је било кад сам чекао аутобус код Срежа
код три солитера је мој друг имао кућу
а ја отишао по свету у безпућу.

Митровица је у мојој души љубав унела
кренувши од Бошњачке па све до првог тунела
волим и ценим неизмерно све моје суграђане
ниједан град немаше такве грађане
као што наша Митровица има
стално мислим о оним лепим данима.

Да ми је да свако место посетим
да корзоом ветрић летње ноћи осетим
да идем свугде као кад сам био дете
мисли ми непрестано ка мом граду лете.

Из његовог друштва нестани
мислити о њему ти престани
дођи код мене и ту остани
моја заувек постани.

Ти добро знаш да те он не жели
попут птице селице је само се сели
ваши дани су се на милост и немилост свели
сваки његов погрешан корак вас дели.

Волео сам те истински одувек
у срцу си ми урезана заувек
с тобом бих провео век
била си и остала моја бол и лек.

Мани се оних који нису вредни твоје сузе
мани се оног који ти године у глупости узе
приђи ономе који се истински за тебе заузе
који уме да поштује твоје врлине без паузе.

Уместо да си ми једина ти си моја туга
уместо да сам газда ја вечити слуга
уместо да ми се диве мене ровитог виде
уместо што сам сам ја би да ми због тебе завиде.

Уместо да радим посао из снова
уместо да живим испод свог крова
уместо да сам са тобом за којом патим
уместо да сам бумеранг па у прошлост да се вратим.

Уместо свега тога све је обрнуто
уместо правог пута све је уврнуто
уместо да си део мог сунца и неба
уместо наопаког да је све како треба.

Уместо, уместо, уместо
уместо да знам своје место
уместо да сам тамо где припадам
уместо да нисам ту где из дана у дан пропадам.

Питаћу твоју мати
хоће ли ми те дати
ако ми те неће дати
ја сам ћу за вјек остати.

Питаћу твоју мати
хоће ли ми те дати
ако ми те неће дати
скитница ћу постати.

Питаћу твоју мати
хоће ли ми те дати
ако ми те неће дати
волети те никад нећу престати.

Питаћу твоју мати
хоће ли ми те дати
ако ми те неће дати
сам у вечитом мраку ћу ходати.

Питаћу твоју мати
хоће ли ми те дати
ако ми те неће дати
никад наше пријатељство нећу одати.

Кунем се на све живо
много ми је криво
што се према теби некад лоше опходим
камо среће да могу опет да се родим.

Волим те највише на свету овом
радујем се сваком осмеху твом
твоја ме суза мајко боли свака
ти си толико јака
да сваки пут тешкоћу пребродиш
успешно своје битке водиш.

Жива ми била
мајчице мила
на многаја љета
део си моје душе, мога света.

Нека су свачије мајке живе и здраве
па и ти таква буди уздигнуте главе
једина истину ми говориш
желећи живот у бајку да ми претвориш.