Лепо је када нам наши мртви дођу у сан
камо среће да се могу вратити на дан
да их додирнемо и загрлимо
са осмехом као некад к њима да хрлимо.
Посебно је то осећање
када сваки сан о њима доноси сећање
како смо заједно време проводили
и где смо све били.
Доста тога је остало недоречено
надам се да некад све то биће речено
када се поново с њима саставимо
и заједно путем којим смо стали, наставимо.
Много тога би имало да се промени
зао је овај живот барем по мени
много рано нам вољене узима
и са њима део нашег бића одузима.
Када нам је лако, лоше и кад нам нешто треба
они су увек ту гледају нас с неба
иако више физички нису присутни
дубоко у срцу и души су нам утиснути.
Нека им Свевишњи рајско насеље подари
а нас са стрпљењем обдари
да преживимо до дана када ћемо се опет видети с њима
а до тог сусрета само секунд је међу нама свима.
