Добродошли!
Свирају трубе
младенци се љубе
кум своју кесу одрешује
и “ДА” салом одјекује.
Задовољни и срећни су сви
а понајвише младенци
проводећи се уз своје дугоочекујуће славље
наздрављају за своју срећу и здравље.
Младенцима се лепе речи веле
подиже се чашица и поклони се деле
младенци се свима уз осмех захваљују
спремни да кроз живот заједно путују.
Полако се весеље приводи крају
сви тад устају и аплауз дају
младенцима који полако с весеља одлазе
и ка својим одајама с љубављу полазе.
Свака девојка мисли кроз живот цео
да у руци носи бидермајер бели
и да јој лепо лице прекрије вео
који ће памтити кроз живот цели.
Сваки мушкарац сања о тренутку том
како креће к венчању свом
са својом младом
и да стану пред матичаром.
Обоје сањају о истом дану
кад ће станути на лудом камену
и судбоносно рећи “ДА!”
веруј ми, о томе сањам и ја.
Да сам у могућности па до Африке да одем
оној јадној и немоћној деци да помогнем
да их обучем, напојим и нахраним
срећне и насмејане их гледати да наставим.
Поносан би био с тим
осмех на лицу да им измамим
то би била за њих највећа помоћ
ех само када бих имао ту моћ.
Гола, боса, гладна и жедна
ал ипак су као душа једна
уз слогу не осећају да су незаштићена и јадна
иако су боса, гола, жедна и гладна.
Као и сви вршњаци овога света
право на живот и деца Африке требају
права и једина срећа је та
да к светлијој будућности и они гледају.
Могао сам бити филмски статиста
ја сам изабрао да будем таксиста
улице којима возим не могу сам да бирам
зато што ја таксирам.
Странку одвезем на одређено место
сваког дана исте фаце виђам често
радује ме обострана љубазност која се дели
то је оно што ме у овом послу весели.
Таксиста свакакве странке вози
од појединих се и унервози
ал све на крају с добрим прође
кад, крај смене дође.
Не може овај посао радити свако
није баш једноставно а ни лако
да скоро пола дана у ауту проведеш
чекајући да неког и некуд одведеш.
Учениче учениче
мали мучениче
ујутру рано устајеш
да пред таблом к’о у строју стајеш.
Ранац од тебе већи
мислиш да је пут ка срећи
хрпа књига које на раменима носиш
трудећи се да се собом знањем поносиш.
Лекције, диктати, писмени, контролни
физичко, певање и цртеж савијен у ролни
све је то само једна пролазна станица
од живота те чека највећа страница
којом ћеш сам писати будућност
користећи сваку добру могућност.
Зато се немој превише оптерећивати
можда ћеш у будуће цвеће заливати
а можда и директор постанеш
штагод, важно је да поштен човек останеш.
Као зомбији улицама ходају
нису у стању ни руку једни другима да дају
једни причају сами са собом, други певају
како год, на жалост немају где да преспавају.
Без крова над главом улици препуштени
прљави и запуштени
има их на сваком кораку
судбину немају баш тол’ ко лаку.
Једни “певају и свирају”
други пију и народ дирају
све их је на то зло натерало
беспуће их у ћошку сатерало.
Ка својој срећи вечити путници
ето то су бескућници
али њих срећа никако да потера
и са улице да их отера.
Тако проводе дан за даном
с једним јединим сном
да и њима осване блистави дан
кад ће се у јави претворити сан.
Док није било интернета и телефона
пуна деце је била свака играона
данашњој деци хоће очи да испадну
буљући у телефон од поноћи док не освану.
Све се свело на лајковање и коментаре
тако проналазе нове другаре
а оне старе
ал избришу или их блокирају
на тај начин своја пријатељства бирају.
Пре су се играли кликера, жмурке,
прескакање ластика и јурке
по цео дан су напољу били
а сад су се сви клинци уз телефон свили.
Кад им нема интернета
у њиховом уму долази до пропасти света
што не могу гледати глупости на тиктоку
учећи се неком новијем сломовратном скоку.
Родитељи им дају телефоне само да им не сметају
а они у себи сваки виђени видео тају
после исти почину или га покушају начинити
спремни су на све и свја починити.
Некад је свако дете имало своје куче
данас би радије преко нета глупости да уче
него да се псом занимају
буди Бог с нама да л’ они уопште неки сан имају.
Јес да су деца потреба прека
ал као што су ова XXI века
боље да се нова ни не рађају
него што се од стране њих догађају
разне догодовштине и лудости
Боже, подари им што више мудрости.
Јошаница, Трнавица и Рашка
свака река пуна смећа у врећама од прашка
фотеље, фрижидери, каучи и виле
од река се депоније направиле.
Рашка, Јошаница и Трнавица
у свакој плута амбалажа моја кравица
гуме, старудија, разноврсно гвожђе
иду током као и труло грожђе.
Трнавица, Рашка и Јошаница
близу сваке је по кланица
крв стоке као и угинула стока
све то носе таласи потока.
Очишћена била река као суза блиста
али опет песма иста
све исто се понавља
како онда да се природа обнавља?
И не само код нас, већ свугде у региону
можеш видети неку реку ону
која је пуна свакојаког смећа
али овде је речна депонија највећа.
Загађеност град покрила
птица свила свака своја крила
крећу се по поду
уместо да лете к своду.
Личе на маглу, а нису магле
наступиле промене нагле
трују, смрде, и гуше
сав смок и дим се као пара пуше.
Нема облака, нема ни ведрине
загађене су све наше средине
као да је предвечерје а тек јутро освануло
тмурно и монотоно је време бануло.
Животни век у пола скраћен
од малена тровањем праћен
у пола скраћен животни век
а на свет је се наступило тек
за коју годину половину нас неће постојати
због загађеног ваздуха нећемо до краја истрајати.
Како за старију популацију тако и за младу
најбољи је бицикл за по граду
не троши ништа, плус се и релаксираш
избегнеш гужву и нема да се секираш.
Бицикл за по граду је право уживање
нико ми неће поставити оно питање:
Где ћеш ту, ту сам ја хтео да се паркирам
овако бициклом свугде места за паркинг имам.
Опуштајуће је возити се бициклом
по периферији и градом
брже од аута стигнем
још кад га на задњем точку дигнем.
Превозно средство за град ја сам бирам
волим тај бициклизам
њиме ваздух не загађујем
њиме угодно и лагано путујем.