Питам се где ли си сада
док је пун месец изнад Београда
ко ли ми те љуби и ко ли ми те грли
док у мислима твој осмех још хрли.
Ноћас је пун месец над Београдом
ја се уз чашицу љуте мислима бавим тобом
чашицу по чашицу празним
никако не могу пораз да изразим.
Толико се према себи понашам строго
да ћу настрадати и то много
као никад пре желим те сад
док пун месец испуњава Београд.
Улице пуне заљубљених парова
једино сам ја остао без својих снова
док те обасјава пун месец Београде
поједини на туђој боли себи срећу граде.
(Прочитано: 24 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.955 пута)