Бескућници

Као зомбији улицама ходају
нису у стању ни руку једни другима да дају
једни причају сами са собом, други певају
како год, на жалост немају где да преспавају.

Без крова над главом улици препуштени
прљави и запуштени
има их на сваком кораку
судбину немају баш тол’ ко лаку.

Једни “певају и свирају”
други пију и народ дирају
све их је на то зло натерало
беспуће их у ћошку сатерало.

Ка својој срећи вечити путници
ето то су бескућници
али њих срећа никако да потера
и са улице да их отера.

Тако проводе дан за даном
с једним јединим сном
да и њима осване блистави дан
кад ће се у јави претворити сан.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović