Учениче учениче
мали мучениче
ујутру рано устајеш
да пред таблом к’о у строју стајеш.
Ранац од тебе већи
мислиш да је пут ка срећи
хрпа књига које на раменима носиш
трудећи се да се собом знањем поносиш.
Лекције, диктати, писмени, контролни
физичко, певање и цртеж савијен у ролни
све је то само једна пролазна станица
од живота те чека највећа страница
којом ћеш сам писати будућност
користећи сваку добру могућност.
Зато се немој превише оптерећивати
можда ћеш у будуће цвеће заливати
а можда и директор постанеш
штагод, важно је да поштен човек останеш.
(Прочитано: 35 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.946 пута)