Шта ком смета
што сам с Космета
тамо су гробови мог оца, деде и прадеде
сећања мог краја никада не могу да
избледе.
Космет кад једном у срцу уђе
никад више се не може знати за било шта туђе
само је оно у души и глави
као мали безбрижно сам трчкарао по росној трави.
Сви ми смо као једно
Космет нам је поље медно
вратићемо се њему куд год пошли
увек на крају смо му добродошли.
Ми смо Косметовци посебна врста људи
неки нас хвали, неки нас куди
али како год било да било
као да имамо соколово крило
оно нам за нови лет снагу даје
у грудима вечно остаје.
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.791 пута)