Отишли су тога дана у школу
не слутећи да ће им се ближњи свити у болу
што су им стрељана деца
од стране зла Немца.
Било је то четрес прве у Крагујевцу
кад су напали на недужну децу
и њихове наставнике
величајући своје заставнике.
Група невиних ђака
мала попут зрна мака
изведена је из својих клупа
монструозно нестаде ђачка група.
Пред стрељање је се чуо глас:
Пуцајте, ја и сада држим час
то су наставникове последње речи
иако је знао да тиме не може зло да спречи.
Данас остаје сећање само
ето колико да знамо
како је све то било
и шта је се с децом збило.
(Прочитано: 12 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.794 пута)