Живео сам само за нас

Кад ме питају за тебе правим се да не знам ко си
а у срцу вечно ће твоје име да се носи
последње што бих волео да ми се деси
то је да будемо заједно на истој адреси.

Твоја дуга црна коса као ноћ
твоје бело лице ми дају моћ
да истрајем ма колике препреке биле
очи твоје заувек драге и миле
остаће у сећању мом то да знаш
ма колико год другоме љубав да даш.

С другима те никад нисам упоређивати требо
разлика између тебе и њих је као земља и небо
прва и никад последња
за мене одлична никад осредња.

Последње што желим видети и чути
пре него ме судба упути
на пут без повратка
то су очи твоје и твој глас
знај да живео сам само за нас
иако нисмо били заједно
барем смо били под истим небом
а то ми је и те како вредно.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović