Добродошли!
Капи кô рубини зрцале се зреле Расцвета им рујни Божји нектар груди Жедне усне пију, жеље се преплеле Из чокота сласти семе страсти буди. Руде пламте плоти, цветају опојне Бујни буке непца и усне помами Плете венце лозне немир мисли тајне И заигра грешно – еха миље мами. In vino veritas – ниже страсне сате … Настави са читањем “IN VINO VERITAS – Споменка Денда Хамовић”
Капи кô рубини зрцале се зреле
Расцвета им рујни Божји нектар груди
Жедне усне пију, жеље се преплеле
Из чокота сласти семе страсти буди.
Руде пламте плоти, цветају опојне
Бујни буке непца и усне помами
Плете венце лозне немир мисли тајне
И заигра грешно – еха миље мами.
In vino veritas – ниже страсне сате
Из капљица лију, компонују игру
Омамљена тела кô сунцокрет прате
Предају се жарна рубина таласу.
Рефлексија сија и заврти чигру –
Вир винске истине звездицама засу.
ЈАСНОЋАПокошеним ливадама шетами сам покошен животом.Ветар сам,здробљен костурима дрвећа.Мрав сам,а сплав ме носи, туђом руком вођен,у царства непознатих страхота.Луд сам скорои сит догађаја лажних,у свету лажном,где подлаци лижу чизме подлацимаи добро пролазе.Где поштене кичмеи кад искривљене мoлe,шут у задњицу добијуи ништа више.Сит сам живота,а сено тако заносно миришеи питања нова намеће. Смисао?Да ли га … Настави са читањем “ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић”
ЈАСНОЋА
Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.
Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
туђом руком вођен,
у царства непознатих страхота.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мoлe,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.
Смисао?
Да ли га има?
Живот има дражи?
Циљеви постоје?
Надај се, надај,
поштена душо.
И дођи, похвали се,
кад будеш чуо,
да твоја сорта
и твоје братсво,
насмејани шетају.
Настави са читањем “ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић”
МИЛОСРДНИ АНЂЕО Опет је Март на брдовитом Балкану, А по земљи мојој изникле висибабе, Баш као године оне пре двадесет лета, Кад бомбе ранише детињство мог детета. “Јуначки” са неба бацали су бомбе, Са Јадрана плавог слали нам ракете, Да ли ће им икад свевишњи судити, Што из најслађег сна, пробудише ми дете. “Милосрдни Анђео” … Настави са читањем “MILOSRDNI ANĐEO – Dragojlo Jović”
МИЛОСРДНИ АНЂЕО
Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне пре двадесет лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.
“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна, пробудише ми дете.
“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео, па
Казни крвнике за та гнусна дела.
Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.
Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.
А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану.
А Српска је душа велика ко небо,
Изнедрила Теслу да планета светли,
Давала туђину кад имала није,
У генима мог рода, не отми ичије.
И Март ће да прође, ал памћење несме,
Да силници моћни рушише нам земљу,
Гађаше возове, пијаце, Милицу на ноши,
Растурише све, ал нам душа оста,
Да се са злом бори , да дочека госта.
А времена памте да је Балкан врео,
Да несреће многе баш одавде крећу,
Али земља моја све стоички трпи,
И још чвршће држи Лазареву свећу.
Kada misliš da si moćan pogledaj u oblake neba, videćeš koliko si slabašan ne možeš bez mrve hleba. Kada umisliš da oduzimaš dah shvatićeš stari se,postaješ prah. Želiš da menjaš vreme čoveče reši prvo male probleme. Kada likuješ što si bogat uspori čoveče,točak se okrene, sutra si bedan i rogat plakaćeš zbog bahatosti nesmotrene. Kada … Настави са читањем “NIŠTA-Miroslav Krnjeta”
Kada misliš da si moćan
pogledaj u oblake neba,
videćeš koliko si slabašan
ne možeš bez mrve hleba.
Kada umisliš da oduzimaš dah
shvatićeš stari se,postaješ prah.
Želiš da menjaš vreme
čoveče reši prvo male probleme.
Kada likuješ što si bogat
uspori čoveče,točak se okrene,
sutra si bedan i rogat
plakaćeš zbog bahatosti nesmotrene.
Kada osećaš da si sila
lažeš čoveče,
plašiš se mračnih vila
znaš da silu vatra peče.
Kada misliš da si gazda sveta
pogledaj zvezdu daleku
tamo ne može tvoja peta,
bez običnog mosta
ne možeš preći ni malu reku.
Kada si na vrhu gore
na hiljaditom kilometru,
pogledaj silno more,shvatićeš,
ti si čoveče prah na vetru.
Misliš da si moćno velik
a trčiš u rupu poput miša,
brzo se topi moćni lik
kad je grmljavina ili kiša.
Smrtni čoveče smiri želje
čoveče ne budi egoista,
vreme nas sve melje
ljudi shvatite,mi smo ništa.